Batat težak gotovo dva kilograma rodio u Bogatiću

Amaterska sreća bila je na njegovoj strani, skromno priznaje Dragan Pršić iz Bogatića, koji je u svojoj bašti odgajio batat težak gotovo dva kilograma, preciznije, 1,774 kg. Izmeren je u prisustvu dva svedoka i to radi šale, a ne zbog potrebe za dokazivanjem.

Posvećenost i rezultati
Reč je o kulturi poznatoj po nutritivnoj vrednosti, a Pršić se, vođen željom za zdravijom ishranom, odlučio na njegovo uzgajanje naručivši sadnice preko interneta. Uz pažljivu negu, organski pristup i obilno zalivanje, ova biljka dala je izvanredan rod.

-Ovo je organska proizvodnja na otvorenom. Posadio sam, zagrnuto dvaput, obilno zalivao, i to je dalo rezultat iznad očekivanja. Ideja mi je da na ovaj način promovišem amatersku proizvodnju kao korisnu za zdravlje porodice- objašnjava Pršić.

Sa dvadesetak sadnica dobio je oko 15 kilograma batata, koji predstavlja pravi zdravstveni eliksir u svakodnevnoj ishrani.

-Zalivanje crevom na otvorenom, uz prihranu veštačkim đubrivom, dalo je bolje rezultate nego u plasteniku sistemom „kap po kap“, što mi je bilo iznenađenje- kaže sa osmehom, dok pokazuje svoju baštu i impresivni ulov.

Foto: Glas Podrinja/Privatna arhiva

Iz kese vadi najreprezentativnije primerke, skromno tvrdeći da nisu svi tako impresivni, iako ih je teško obuhvatiti rukama i pozirati za fotografiju, što je još jedna potvrda njihovih upečatljivih dimenzija. Dok ponosno stoji sa plodovima svog rada, pas iz prikrajka skreće pažnju posetiocima da je on tu čuvar, ali njegov lavež ne prekida naš razgovor i Pršić opominjući ga da se utiša nastavlja priču. Već drugu godinu uzgaja tzv. slatki krompir, koji priprema na razne načine.

Entuzijazam koji inspiriše
-Kuva se i prži, a ukus mu je kombinacija šargarepe, bundeve i krompira. Ovaj koren preporučuje se za osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom, problemima sa varenjem, i bogat je vitaminima koji podižu imunitet. Koristan je za malu i decu u razvoju, sportiste- objašnjava, ističući njegovu hranljivu vrednost.

Foto: Glas Podrinja/Privatna arhiva

U bašti uzgaja i druge kulture- od belog i crnog luka do paprike, paradajza, krastavaca i kupusa, feferona, celera, peršuna, radiča, rukole, cvekle, bele bundeve... Kaže da je domaće povrće najbolji izbor i da mu je bitno da na trpezi njegove porodice bude hrana za koju zna da je proizvedena na bezbedan način.

-Svako ko može, trebalo bi da jede šargarepu iz svoje bašte, umesto one kupljene u marketu. Znate kako je proizvedena i ne postoje sumnje u njenu korist za zdravlje- naglašava Pršić, objašnjavajući da posvećenost biljkama donosi mir i ispunjenost, a dodatan motiv je kada one tu pažnju na najbolji mogući način uzvrate.

Ova godina je postavila izazove za povrtare, sa nepredvidivim vremenskim uslovima.

Foto: Glas Podrinja/Privatna arhiva

Poljoprivreda i prosveta- dve ljubavi
-Najpre suša, zatim obilne padavine, a onda tropske temperature- bilo je to ozbiljno iskušenje. A opet, ovaj primer batata govori da i pretpostavka da mora biti sve u zaštićenoj, tj. u plasteničko- stakleničkoj proizvodnji nije tačna. Mislim da je zalivanje primarno, i kod povrća kao što je paprika, paradajz, zaštita folijom da ne bi bilo izloženo direktnom dejstvu, jer su paprika, paradajz, krastavci, osetljivije biljke. Iako je jesen povoljna za agrotehničke radove, bez kiše možemo imati problema sa rastom nove pšenice- dodaje on.

Pored povrtarstva, Pršić se amaterski bavi i ovčarstvom, te u šali kaže kako je u svom životu spojio dva „p“- prosvetu i poljoprivredu. Sa 15 ovaca, ovnom i nekoliko jaganjaca, kokoškama koje nose jaja, i zemljištem od osam hektara koje obrađuje, pravi je primer neumornog radnika koji podjednako uživa u oba poziva. Kao diplomirani mašinski inženjer i predavač u Mačvanskoj srednjoj školi, on inspiriše i učenike i ljude u svojoj okolini.

-Svaki posao moraš voleti da bi ga radio bolje i sa više radosti. Kada bi se svi trudili da se više posvete poboljšanju sopstvenog života, učinili bi ga lepšim i sadržajnijim. Potrebno je samo da se zagledamo u sebe i zapitamo šta kao pojedinci možemo da učinimo i to će se vremenom pozitivno odraziti i na naše bliže okruženje- zaključuje Pršić, sa istim entuzijazmom i za baštu i za učionicu, pokazujući da tajna uspeha ne leži samo u ambiciji, već i u posvećenosti i radu.