Батат тежак готово два килограма родио у Богатићу

Текст је објављен у штампаном издању Гласа Подриња. Сваког четвртка потражите нови број на киосцима.

Аматерска срећа била је на његовој страни, скромно признаје Драган Пршић из Богатића, који је у својој башти одгајио батат тежак готово два килограма, прецизније, 1,774 кг. Измерен је у присуству два сведока и то ради шале, а не због потребе за доказивањем.

Посвећеност и резултати
Реч је о култури познатој по нутритивној вредности, а Пршић се, вођен жељом за здравијом исхраном, одлучио на његово узгајање наручивши саднице преко интернета. Уз пажљиву негу, органски приступ и обилно заливање, ова биљка дала је изванредан род.

-Ово је органска производња на отвореном. Посадио сам, загрнуто двапут, обилно заливао, и то је дало резултат изнад очекивања. Идеја ми је да на овај начин промовишем аматерску производњу као корисну за здравље породице- објашњава Пршић.

Са двадесетак садница добио је око 15 килограма батата, који представља прави здравствени еликсир у свакодневној исхрани.

-Заливање цревом на отвореном, уз прихрану вештачким ђубривом, дало је боље резултате него у пластенику системом „кап по кап“, што ми је било изненађење- каже са осмехом, док показује своју башту и импресивни улов.

Из кесе вади најрепрезентативније примерке, скромно тврдећи да нису сви тако импресивни, иако их је тешко обухватити рукама и позирати за фотографију, што је још једна потврда њихових упечатљивих димензија. Док поносно стоји са плодовима свог рада, пас из прикрајка скреће пажњу посетиоцима да је он ту чувар, али његов лавеж не прекида наш разговор и Пршић опомињући га да се утиша наставља причу. Већ другу годину узгаја тзв. слатки кромпир, који припрема на разне начине.

Ентузијазам који инспирише
-Кува се и пржи, а укус му је комбинација шаргарепе, бундеве и кромпира. Овај корен препоручује се за особе са кардиоваскуларним обољењима, дијабетесом, проблемима са варењем, и богат је витаминима који подижу имунитет. Користан је за малу и децу у развоју, спортисте- објашњава, истичући његову хранљиву вредност.

У башти узгаја и друге културе- од белог и црног лука до паприке, парадајза, краставаца и купуса, феферона, целера, першуна, радича, руколе, цвекле, беле бундеве... Каже да је домаће поврће најбољи избор и да му је битно да на трпези његове породице буде храна за коју зна да је произведена на безбедан начин.

-Свако ко може, требало би да једе шаргарепу из своје баште, уместо оне купљене у маркету. Знате како је произведена и не постоје сумње у њену корист за здравље- наглашава Пршић, објашњавајући да посвећеност биљкама доноси мир и испуњеност, а додатан мотив је када оне ту пажњу на најбољи могући начин узврате.

Ова година је поставила изазове за повртаре, са непредвидивим временским условима.

Пољопривреда и просвета- две љубави
-Најпре суша, затим обилне падавине, а онда тропске температуре- било је то озбиљно искушење. А опет, овај пример батата говори да и претпоставка да мора бити све у заштићеној, тј. у пластеничко- стакленичкој производњи није тачна. Мислим да је заливање примарно, и код поврћа као што је паприка, парадајз, заштита фолијом да не би било изложено директном дејству, јер су паприка, парадајз, краставци, осетљивије биљке. Иако је јесен повољна за агротехничке радове, без кише можемо имати проблема са растом нове пшенице- додаје он.

Поред повртарства, Пршић се аматерски бави и овчарством, те у шали каже како је у свом животу спојио два „п“- просвету и пољопривреду. Са 15 оваца, овном и неколико јагањаца, кокошкама које носе јаја, и земљиштем од осам хектара које обрађује, прави је пример неуморног радника који подједнако ужива у оба позива. Као дипломирани машински инжењер и предавач у Мачванској средњој школи, он инспирише и ученике и људе у својој околини.

-Сваки посао мораш волети да би га радио боље и са више радости. Када би се сви трудили да се више посвете побољшању сопственог живота, учинили би га лепшим и садржајнијим. Потребно је само да се загледамо у себе и запитамо шта као појединци можемо да учинимо и то ће се временом позитивно одразити и на наше ближе окружење- закључује Пршић, са истим ентузијазмом и за башту и за учионицу, показујући да тајна успеха не лежи само у амбицији, већ и у посвећености и раду.

Д.Д.