Radost novogodišnje čestitke: Srećna Nova godina

Dok 2024. godina tiho klizi i 2025. (ne)spremno stiže nalazimo se na raskrsnici sećanja i nade. Dani iza nas polako postaju deo prošlosti, a budućnost kao svetlucava zvezda čeka pravi trenutak da zablista. Neki trenuci biće blistavi, neki drugi pak neće obasjati sve. No, kao i život, tako je i kalendarska godina sačinjana od radosti, tuge, ljubavi, nade, sete, strahova i izazova. Sećamo se svih trenutak tišine koji su nas podsetili na ono što je zaista važno, pobeda kojima smo se radovali, poraza koji su nas naučili strpljenju i otpornosti, ljubavi koje nas bodre i daju snagu, zajedništva i poverenja, nade i vere u sebe i druge. Dok sumiramo sve proživljeno u godini koja je na izmaku želimo da naredna bude srećnija i uspšenija.

Foto: Glas Podrinja

Poželite dragim ljudima sreću, zdravlje, ljubav, nadu, ali i sve one velike i male stvari dugo priželjkivane emocije, događaje. Želite kao da želite sebi. Pošaljite čestitku, možda i onu „zaboravljenu“ papirnu. Možda ostane skrivena u nekom kutku i za nekoliko desetina godina postane deo muzejske postavke. Neko će pročitati dva, tri ispisana reda standardnih želja, a neko će videti čitav svet u samo jednoj rečenici.

-Nova godina se kao praznik u Srbiji nije proslavljala sve do druge polovine 19. veka, a ulaskom u 20. Vek nove godine počinju obavezno da se proslavljaju na našim prostorima. Nova godina predstavlja obnavljanje života, a neki običaji vezani za taj dan vuku korene iz daleke prošlosti. Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa i dan kad se dočekuje Nova godina. U Srbiji su Nove godine stizale na Božić, ređe na Srpsku ili pravoslavnu novu godinu. Sve do dvadesetih godina prošlog veka, Srbi nisu posebno obeležavali prvi januar. U nekim sredinama se umesto verovanja u Deda Mraza verovalo u Svetog Nikolu koji darove donosi deci. Jelka, tj. zeleno drvo predstavlja znak novog vegetacionog perioda koje treba da nastupi, i datira iz predhrišćanskog perioda kada su 21. decembra (u zimskoj kratkodnevici) antički narodi pomagali bogu Sunca da ponovo ojača. Kod nas kićenje jelke postaje uobičajeno početkom 20. veka, a dolazi iz severnih krajeva današnje Vojvodine sa kulturom nemačkog stanovništva, koje je jelku kao simbol Nove godine preuzelo od Rusa – kaže Aleksandra Jovanović.

Foto: Glas Podrinja

Narodni muzej u Šapcu čuvar je kolekcije novogodišnjih čestitki. Najstarija 29. 12. 1911. godine stigla je na adresu Milovana Miletića. Detelina sa četiri lista, potkovica, srce sa porukom „Srećna Nova godina“

- Reč čestitka kako je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić u svom „Srpskom rječniku”, dolazi od prideva čestit:,,Čestit je onaj koji donosi radost, sreću, blagostanje”. Prva štampana čestitka nastala je u Londonu (Engleska) 1843. godine i na njoj su prikazana tri naraštaja jedne porodice kako u radosti nazdravljaju primaocu čestitke. Nekoliko godina kasnije započela je masovna štampa i slanje novogodišnjih čestitki – kaže Aleksandra Jovanović, muzejski savetnik i etnolog-antropolog Narodnog muzeja u Šapcu.

Pojašnjava da je moda slanja čestitki sa Deda Mrazom na stari kontinent pristigla sa novog tridesetih godina prošlog veka. Pre toga likovni prikazi bili su nešto dugačiji. Najčešće zimski motivi sa obaveznom porukom.

-Čestitke su na aversnoj strani imale šarenu sliku koja je prikazivala srećnu i nasmejanu porodicu kako uživa za raskošnom prazničnom trpezom. Tekst na čestitkama je bio jednostavan i jasan: „Srećni novogodišnji i božići praznici!” Novogodišnje čestitke se šalju kao pozdrav dragim osobama uz najbolje želje za predstojeće praznike i narednu godinu. Tokom vremena, čestitke su menjale svoj izgled, ali su motivi na njima uglavnom uvek isti u različitim varijacijama: sneg, zimska idila, jelka, šišarke, patuljci, Deda Mraz (čiji lik iz Amerike stiže u Evropu 1930. godine), sanke, irvasi, zvončići, odžačar, potkovica, detelina sa četiri lista- dodaje Aleksandra i navodi da je danas slanje kartonskih štampanih novogodišnjih čestitki tradicija koja je gotovo izumrla.

Tokom decembra i januara u holu Naodnog muzeja sugrađani mogu pogledati novogodišnju postavku posvećenu praznicima. Izložene su stare čestitke iz Etnološke zbirke ove ustanove kulture, kao i prava jelka sa starim ukrasima. Najstariji ukras datira iz šezdesetih godina. Ideja je bila da se sugrađani podsete na radost praznika i detinjstvo.

Foto: Glas Podrinja

-Poruke na mobilnim telefonima i internetu putem mejlova i društvenih mreža, štampane čestitke šalju u istoriju, maksimalno skraćujući put najlepših želja od pošiljaoca do primaoca. Elektronska pošta je brza i besplatna, ali elektronske poruke ne možemo da sačuvamo u albumima, kačimo ili stavljamo pod jelku. Najlepši osećaj je dobiti novogodišnju čestitku jer time pokazujete da ste se potrudili oko nekoga, umesto da samo kliknete mišem na kompjuteru. Za ovu Novu godinu budite kreativni, pokažite da vam je stalo, nađite načina i vremena da dragim ljudima pošaljete novogodišnju čestitku.

Neka 2025. bude godina hrabrosti i stvaranja. Sanjajte smelo. Volite sebe i druge. Srećna Nova godina!