27. februar 2025.27. feb 2025.
Image by kalhh from Pixabay
Opasnost od PM čestica
PM čestice (partikularne materije ili suspendovane čestice) su sitne čestice koje se nalaze u vazduhu, a njihova veličina je mikroskopska. Ove čestice prisutne su u svim sredinama, i urbanim i ruralnim, i mogu biti sastavljene od različitih materija, prirodnog porekla ili kao posledica ljudske aktivnosti.
Ljudska aktivnost predstavlja glavni izvor suspendovanih čestica u ambijentalnom vazduhu.
Zbog svoje male veličine, PM čestice mogu lako da dospeju u naš respiratorni sistem – kroz nos, pluća, pa čak i u krvotok. Veličina PM čestica izražava se u mikrometrima (milioniti deo metra, µm). Postoje tri grupe čestica, svrstane po svojoj veličini u mikrometrima: PM10, PM2,5 i PM1. Zbog mogućnosti prodiranja u ljudski organizam, ove čestice su izuzetno opasne po zdravlje, jer mogu izazvati respiratorne probleme, autoimune bolesti, kardiovaskularne ili maligne bolesti.
Iako su PM čestice vrlo različite, stručnjaci ih obično klasifikuju prema njihovoj veličini, jer manje čestice mogu da prodru dublje u organizam. Čestice do 10 mikrona (PM10) mogu da se zadrže u disajnim putevima i izazovu upale. Najviše se proučavaju čestice veličine do 2,5 mikrona (PM2,5). Generalno pravilo je da što su PM čestice manje, to predstavljaju veći rizik po zdravlje.
Poseban aspekt štetnog uticaja PM čestica na zdravlje ljudi je njihov sastav. Sastav može da varira, ali kada nastaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, PM čestice svojim sastavom predstavljaju dodatni rizik po zdravlje, posebno ako u njima postoje povećane koncentracije teških metala ili policikličnih aromatskih ugljovodonika.
PM čestice se neprekidno menjaju u vazduhu – mogu se formirati direktno iz zagađivača ili nastati usled hemijskih reakcija u atmosferi. Ovaj proces je vrlo dinamičan i može promeniti kako i koliko su čestice opasne.
Iako se PM čestice mogu kretati i nestajati iz vazduha, važno je znati da one mogu ostati u okolini i uticati na nas, naročito u mestima sa visokim nivoima zagađenja, kao što su velike gradske sredine, saobraćajna područja i industrijska područja.
Ljudska aktivnost predstavlja glavni izvor suspendovanih čestica u ambijentalnom vazduhu.
Zbog svoje male veličine, PM čestice mogu lako da dospeju u naš respiratorni sistem – kroz nos, pluća, pa čak i u krvotok. Veličina PM čestica izražava se u mikrometrima (milioniti deo metra, µm). Postoje tri grupe čestica, svrstane po svojoj veličini u mikrometrima: PM10, PM2,5 i PM1. Zbog mogućnosti prodiranja u ljudski organizam, ove čestice su izuzetno opasne po zdravlje, jer mogu izazvati respiratorne probleme, autoimune bolesti, kardiovaskularne ili maligne bolesti.
Iako su PM čestice vrlo različite, stručnjaci ih obično klasifikuju prema njihovoj veličini, jer manje čestice mogu da prodru dublje u organizam. Čestice do 10 mikrona (PM10) mogu da se zadrže u disajnim putevima i izazovu upale. Najviše se proučavaju čestice veličine do 2,5 mikrona (PM2,5). Generalno pravilo je da što su PM čestice manje, to predstavljaju veći rizik po zdravlje.
Poseban aspekt štetnog uticaja PM čestica na zdravlje ljudi je njihov sastav. Sastav može da varira, ali kada nastaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, PM čestice svojim sastavom predstavljaju dodatni rizik po zdravlje, posebno ako u njima postoje povećane koncentracije teških metala ili policikličnih aromatskih ugljovodonika.
PM čestice se neprekidno menjaju u vazduhu – mogu se formirati direktno iz zagađivača ili nastati usled hemijskih reakcija u atmosferi. Ovaj proces je vrlo dinamičan i može promeniti kako i koliko su čestice opasne.
Iako se PM čestice mogu kretati i nestajati iz vazduha, važno je znati da one mogu ostati u okolini i uticati na nas, naročito u mestima sa visokim nivoima zagađenja, kao što su velike gradske sredine, saobraćajna područja i industrijska područja.
Zavod za javno zdravlje
Aktuelno
Najnoviji broj
24. april 2025.
