Prof. dr Dragan Dankuc, otorinolaringolog

Ljubav prema medicini nosi u genima, a sa humanošću i posvećenošću ovom pozivu se rodio. Prof. dr Dragan Dankuc, otorinolaringolog, imao je sreću da radeći ono što voli dostigne vrhunske domete profesionalizma i ljudskosti. Spasao je i promenio mnoge živote. Već dve decenije ugradnjom kohlearnih implanata svojim pacijentima vraća sluh izvodeći ih iz sveta tišine. Rođen je 20. januara 1960. godine, na Jovanjdan, u Odžacima u Vojvodini, te veruje da ga je i datum rođenja sudbinski predodredio da pomaže ljudima.

Nasleđena humanost
-Od roditelja sam dobio sve najbolje osobine, a opredeljenje da se bavim lekarskom profesijom potiče iz porodice. Empatiju sam nasledio od svojih predaka, tako da mi nije bilo teško da odlučim koji ću fakultet upisati. Pradeda Aleksandar Dankuc završio je medicinu u Lajpcigu 1882. godine i bio izvrstan lekar. Njegov rad, uspeh i rezultati kao lekara patrijarha Georgija Brankovića, njegovo predavanje u Bogosloviji i Karlovačkoj gimnaziji, kao dete su me inspirisali da se posvetim medicini i pomažem ljudima- kaže prof. dr Dankuc na početku.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1987. godine, a na Klinici za otorinolaringologiju i hirurgiju glave i vrata u Novom Sadu proveo je 37 najlepših godina stručnog rada posvetivši se svojim pacijentima.

Foto: Glas Podrinja

Više od 1000 operacija
-Moji profesori Radivoj Topolac i Dušan Milošević, otohirurzi, su me naučili i privoleli da se bavim mikrohirurgijom srednjeg i unutrašnjeg uha. Operisao sam više od 1.000 pacijenata. Sa Klinikom za infektivne bolesti u Novom Sadu operisao sam više od 50 životno ugroženih pacijenata. Prvu ugradnju veštačkog unutrašnjeg uha u Kliničkom centru Vojvodine i ujedno prvu u Srbiji izvršili smo 26. novembra 2002. godine. Moderni višekanalni kohlearni implant omogućava gluvoj deci da čuju i razviju govor- pojašnjava prof. dr Dankuc.

Povodom Svetskog dana sluha, gostovao je u Šapcu i održao predavanje o savremenim dijagnostičkim i terapijskim pristupima lečenju dece sa najtežim oštećenjima sluha.

Kohlearni implant- jedini spas
-Rezultati su izvanredni. Zahvaljujući modernim višekanalnim implantima, deca koja su rođena bez sluha sada normalno čuju, govore, uče jezike i završavaju fakultete. Naš ponos je moj prvi pacijent, Danilo Krstajić, koji je završio medicinu i sada je na trećoj godini specijalizacije iz radiologije. Biće izvanredan lekar i radiolog. Ako dođe do progresivnog oštećenja sluha, a slušni aparati više ne mogu da pomognu, jedina mogućnost je veštačka stimulacija- kohlearni implant- napominje.
Republički fond za zdravstveno osiguranje u Beogradu od 2005. godine obezbeđuje sredstva za nabavku ovih implantata.

Foto: Glas Podrinja

-Koristimo nekoliko tipova kohlearnih implantata iz Australije, Austrije i Amerike. Cena jednog premašuje 20.000 evra, ali je benefit ogroman. Ranije su roditelji bili vezani za decu, nisu mogli da rade, vodili su ih u specijalne škole, dok sada ta deca pohađaju redovne škole. To je najveća satisfakcija naše struke u 21. veku. Sada takve operacije rade i KBC Zvezdara, Klinički cetar Srbije i KC Niš- naglašava prof. dr Dankuc.

Trinaestogodišnja Anika prva operisana Šapčanka
U toku programa kohlearne implantacije, zajedno sa audiolozima, gde posebno ističe zasluge prof. dr Zorana Komazeca i njegovog tima, uveli su skrining- obavezno ispitivanje sluha kod svakog novorođenog deteta u porodilištima u Srbiji, drugog dana po rođenju.

-Najčešći razlozi oštećenja sluha su nasledni, u toku trudnoće, uticajem štetnih faktora, ili za za vreme teških porođaja, zatim prevremeno rođena deca, infekcije centralnog nervnog sistema, a kasnije oštećenje sluha može doći zbog starosti aparata za slušanje, zatim zbog upotrebe ototoksičnih lekova, povrede temporalne kosti- dodaje.

Ljubav prema prirodi i mačkama
Volim prirodu i životinje. Kod kuće imam jednu mačku, a u ulici Vase Stajića u Novom Sadu brinem o više njih- svakodnevno ih hranim i negujem, kao i drveće i zelenilo. Priroda nam je dala život i mogućnost da činimo dobra dela, zato je moramo čuvati. Bahatim odnosom prema ljudima, životinjama i okolini, zapravo uništavamo sami sebe.

Danas je kohlearni implant spas za decu sa najtežim oštećenjima sluha, a i odrasle, pacijente koji su iz nekog drugog razloga izgubili sluh. Do sada su u Srbiji na ovaj način pomogli 700 ljudi. KC Vojvodine je operisao 204 pacijenata, uglavnom dece.

Foto: Glas Podrinja

-Prvi pacijenti su došli iz sredina blizu Novog Sada, a zatim Opšte bolnice Šabac, kada je prim. dr Zoran Katić prepoznao i dijagnostikovao decu i slao ih u Novi Sad. Prva Šapčanka kojoj je ugrađen kohlearni implant je Anika Milošević, danas administrativni radnik i majka. Operisana je u uzrastu kada slušni aparati više nisu mogli da joj pomognu. Najstariji pacijenti koji su dobili implant imaju 65 godina. Ostarili su u svetu tišine iz različitih razloga- dodaje.

Bez empatije lekara, medicina je u problemu
U žižu javnosti dospeo je pre nekoliko godina kada je s posebnom brigom postupio prema starijoj gospođi koja nije bila njegov pacijent, ali se potrudio da u klinici bude dobro zbrinuta i poneo prema njoj kao prema članu porodice. Kao redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, zalaže se za human pristup medicini.

Na mlađima svet ostaje
Da mogu da se vratim u prošlost sa ovim iskustvom, izabrao bih isti put, ali bih se još više borio za studente u Srbiji- da budu vredniji, posvećeniji i da im se više posvetimo, jer na mlađima svet ostaje. Danas su mladi lekari pod pritiskom brzog života i ekonomskih problema, pa možda nisu posvećeni struci kao ranije, kada privatna praksa nije postojala. To utiče na kvalitet njihovog rada. Savet im je da se prvo posvete pacijentima u državnim ustanovama, postanu nastavnici na fakultetima, što je i njihova obaveza u kliničkim centrima, a tek u penziji da razmišljaju o privatnoj praksi. To bi trebalo zakonski regulisati, uzimajući u obzir da su plate zdravstvenih radnika male, pa često rade više nego što bi trebalo.

-Više puta sam govorio kao predsednik Društva lekara Vojvodine i član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva da samo dobar čovek može biti dobar lekar. Ako empatija ne postoji kod lekara, onda je medicina u problemu. Moramo biti posvećeni pacijentima, naći vremena da ih saslušamo i uradimo sve što je u našoj moći.

Lekar mora voleti pacijente kao svoju porodicu, kolege poštovati kao braću i sestre, što i Hipokratova zakletva nalaže, a učenike podučavati kao svoju decu. To je satisfakcija svakog dobrog čoveka- da od sebe da maksimum i da svakog dana bude bolji nego prethodnog- zaključuje prof. dr Dankuc.