Sanjajući olimpijske snove

Tenzija i iščekivanje. Pogled pravo, dah je sve kraći. „Ajde, ajde, ajde“ viče trener, Jana čvrsto steže ručke nečega što je teško definisati. U punoj brzini ga gura šinama pre nego uskoči u isto. Ovo nije priča o nekoj igri, niti inovativni artistički performans, već storija o olimpijskom snu. Sanja ga i naporno na ostvarenju radi naša sugrađanka Jana Isailović, reprezentativka u monobobu, odnosno bobu jednosedu. Stotinama puta je situaciju iz prvih redova ponovila na vojnom aerodromu „Ečka“ u blizini Zrenjanina. Iako deluje kao inovativan trening, u stvari je manifestacija imrpovizacije, u nedostatku boljih uslova, za kontrolna merenja, jačanje muskulature i eksplozivnosti.

Prevashodno atletičarka, sa značajnim rezultatima, Jana je prihvatila poziv da se okuša u još jednom, za naše uslove, egzotičnom sportu. Malo ko može videti sponu između atletike i spuštanja ledenom stazom u specifičnim sankama koje je teško opisati kroz poređenje s nečim, no baš kraljica sportova daruje vrhunske bob posade.

-Vrhunski bob takmičari su mahom nekadašnji atletičari i atletičarke. Važan deo uspeha je brzina kojom se bob gura niz stazu na početku i spretnost da se u njega, pri brzini uskoči. Zato su potrebne velika startna brzina, snaga, dobar odraz, što su odlike koje objedinjuju većinu atletskih disciplina – približava nam naša reprezentativka Jana.

Prvi Janini učitelji bili su atletski treneri Miroslav Novaković i Marko Radosavljević, a ubrzo je imala priliku da na poligonu radi i sa Borisom Rađenovićem. Boris je selektor, a sva trojica su nekadašnji olimpijci.

- Prvi koraci kod nas su na aerodromu Ečka, to je i jedini poligon koji imamo. Čine ga šine postavljene na jednom uzvišenju i imrovizovane bob sanke, približo iste težine kao pravi bob. Poligon je obložen gumom. Tu se uvežbava prva faza, start, odnosno guranje u brzni i uskakanje na malom spustu na kraju zida. To je simulacija starta spuštanja. Takmičarske bob staze najbliže nama su u: Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj.

A ne tako davno bila je staza i u Sarajevu, na Trebeviću, sada je to zaraslo betonsko korito...
Upravljanje sankama je drugi segment vrlo skupnog i ne mnogo rasprostranjenog sporta. Unutrašnjost se svodi na oslonac za noge pilota i dva ringa (kruga), odnosno ručice, međusobno odvojene tako da se uhvate s levom i desnom rukom. Oni su krucijalni za upravljanje sankama.

-Ne postoji ni klasično sedište, već sedamo na konstrukciju boba. Tu je još samo mali naslon za leđa i oslonac za noge. Staze su različite, iako na televiziji izgledaju slično. Različite su dužine i izgleda. Da bi bila takmičarska, staza mora da ima bar jedan lavirint, odnosno minimum tri spojene krivine jednu za drugom, bez pravine između.

Jana Isailović pilotira monobobom. Do sada su olimpijske discipline bile dvosed i četvorosed, a od Pekinga 2022. postoji, isključivo za dame i jednosed.

Foto: Privatna arhiva


Kada je ovladala startnom veštinom bob sporta, dobila je priliku da upravlja i takmičarskim bob sankama. Put je vodio u Francusku. Iz nje je donela uspomene za ceo život.

-Kada sam prvi put prošla stazu, želela sam odmah da to uradim ponovo,a onda još jednom i samo to je bilo dovoljno da budem zahvalna što sam dobila priliku da doživim takvo iskustvo. Bob sezona traje od oktobra do kraja februara, trenutno je pauza, ali jedva čekam novu priliku.

Foto: Privatna arhiva


U snovima možete leteti, svetleti, trčati, hodati ili se, zašto da ne, spuštati bobom, od Ečke do olimpijskog sela u Kortini, ili u Alpima s francuske strane. Distanca je istovremeno sekund sna i godina do Igara. S druge strane jastuka vreme ne znači ništa.

-Sanjam i želim da nastupim na Olimpijskim igrama. U Kortini sledeće godine ili u francuskim Alpima 2030. Spremna sam na naporan rad kako bi ostvarila cilj za koji je potrebno osam završenih zvaničnih trka i određen plasman na svetskoj rang listi.

U snovima možete leteti, svetleti, trčati, hodati ili se, zašto da ne, spuštati bobom, od Ečke do olimpijskog sela u Kortini, ili u Alpima s francuske strane. Distanca je istovremeno sekund sna i godina do Igara. S druge strane jastuka vreme ne znači ništa. Kao i u svemu, ne zavisi sve od rada i truda. Potrebna je i sreća, a nekada ona znači surovo materijalno.

-Bob je ekstremno skup sport. Zato se i pribegava improvizacijama u treningu. Ohrabrujuća je želja Svetske bob federacije da pomogne državama u kojima je njihov sport u povoju, jer nije ni njima u interesu da sve medalje odlaze u Ameriku, Kanadu, Nemačku i još nekoliko država.

Foto: Privatna arhiva

Srbija je imala bob posadu u Torinu 2006, Vankuveru 2010, Sočiju 2014, propustili smo Pejongdžang i Peking. Želja je nepoznato pretvorila u nešto drago, odvažnost je pobedila strah, već sada je Jana imala iskustvo koje je malo kome poznato, ali snovi ne staju na tome. Ona sanja, a Šabac čeka prvu zimsku olimpijku.