Anka Obrenović Konstantinović – Srpkinja ispred svog vremena

Anka Obrenović Konstantinović (1821–1868) bila je ćerka Jevrema Obrenovića i Tomanije Obrenović, rođene Bogićević. Kao član porodice i dinastije koja je u vreme njenog života vladala Srbijom bila je deo političkih i porodičnih previranja koje su oblikovale Srbiju u 19. veku.

Njeno detinjstvo u Šapcu, i kasniji život u Beogradu, povezanost sa knezom Mihailom Obrenovićem čine je značajnom figurom u srpskoj istoriji. Brojne priče, mitovi i misterije vezane su za Anu (Anku) Obrenović.

Foto: Vikipedija

Rođena je u Šapcu 1821. godine u vreme kada je njen otac bio upravitelj nahije i jedna od ključnih ličnosti u istoriji modernizacije grada. Pod njegovim uticajem, Šabac je postao prva varoš Kneževine Srbije. Jevrem je u svoju nahiju i dom pozivao učitelje iz Austrije, osnovao škole i zalagao se za evropske vrednosti, što se odrazilo i na Ankino vaspitanje. Odrastala je u krugu obrazovanih ljudi, učila strane jezike i dobijala obrazovanje retko dostupno ženama tog vremena. Odrastajući u takvom okruženju, razvila je oštar politički instinkt i razumevanje odnosa među dinastičkim porodicama. Znala je nemački i francuski, pratila evropsku književnost i umetnost. Po nagovoru vaspitačice Hristine (Tine) Tirol, vodila je dnevnik od 14. decembra 1836. do 5. januara 1838. godine i stvorila prvenac u ženskoj dnevničkoj literaturi. Sa samo 15 godina, 1836. objavila je u Beogradu knjigu (prevod sa nemačkog) “Nravoučitelne povjesti”. Prvi klavir koji je stigao u Šabac pripadao je Anki.

Princeza u osvit modernog doba
Anka je od najranijih dana svog života bila svesna moći svoje porodice i političkih odnosa u Kneževini Srbiji. Kasnije njen dom u Beogradu postao je centar okupljanja beogradske elite. Hrvatski književnik i diplomata Antun Mihanović bio je očaran lepom Ankom, te joj je napisao sonet “Viđenje” i pesmu “Kamena djeva”, nakon čega je zatražio ruku. Ova prosidba nije naišla na odobravanje, a ni simpatije plemkinje.

Foto: Vikipedija

Ankina bliskost s knezom Mihailom Obrenovićem bila je poznata. Postoje spekulacije da su između njih postojala i osećanja, ali su političke okolnosti sprečile ostvarenje te veze, pre svega kneginja Ljubica. Tokom godina, ostali su bliski saveznici. Kao žena iz moćne porodice, Anka je imala uticaj na političke odluke i bila savetnica mnogim važnim ličnostima svog doba. Njena inteligencija i diplomatska veština činile su je osobom od poverenja u krugovima vlasti.

Udala za Aleksu Konstantinovića, visokog državnog činovnika i jednog od uticajnijih ljudi u Srbiji. Njihov brak bio je više politički nego ljubavni savez. Njihova ćerka Katarina bila je verenica kneza Mihaila, iako je ta veza nailazila na veliko neodobravanje dela političara i javnosti.

Anka je bila u središtu skandala zbog veze sa mužem svoje pokojne setre i iz te veze dobila je ćerku kojoj je dala ime po sestri. Odbila je da se uda ponovo, iako je privlačila pažnju brojnih udvarača.
Bila je poznata po svojoj lepoti, harizmi, inteligenciji i elokvenciji.

Foto: Vikipedija

Anka „Pomodarka“
Bila je prva Srpkinja koja je prigrlila bečku i parisku modu, što joj je donelo nadimak Pomodarka. Na slici iz 1835. godine ona nosi haljinu sa nekoliko slojeva podsuknji, korset, viseće lokne, gola ramena u bidermajer stilu.

Ankin život tragično je okončan 10. juna 1868. godine, kada je zajedno sa knezom Mihailom Obrenovićem ubijena u atentatu. Napadači, članovi porodice Radovanović, želeli su kraj vladavine Obrenovića. Atentat je potresao Srbiju, a Ankina smrt ostala je u senci ubistva kneza Mihaila.

Anka Obrenović Konstantinović nije bila samo plemićka ćerka i supruga – bila je obrazovana, uticajna i svesna političkih prilika. Njena sudbina bila je neraskidivo vezana za sudbinu Srbije. Njen život i smrt odražavaju nestabilnost i intrige koje su pratile srpsku političku scenu 19. veka. Uprkos tome što je bila u senci moćnih muškaraca, njen uticaj i uloga u istoriji Srbije ne mogu se zanemariti.

M.Ž.B.

„Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.