Proizvođač Miloš Jevtić iz Bogosavca: Jagode iz uvoza (ne) prete domaćim proizvođačima

Proleće je period intenzivnog rada u voćnjacima, a za proizvođače jagoda posebno zahtevan, jer upravo tada počinje vegetacija. Uz pažljivu negu, prvi plodovi se očekuju u drugoj polovini aprila, dok domaće sadnice mogu dati rod i nešto ranije.

Foto: "Glas Podrinja"

Domaće- bolje i ukusnije
Poljoprivrednik Miloš Jevtić iz Bogosavca ističe da je trenutno faza predcvetanja ili cvetanja, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.

-Jagode ranih sorti u plastenicima su već intenzivno u cvatu, dok su u otvorenim zasadima u fazama početnog cvetanja. Frigo sadnice i one koje se proizvode na domaćim imanjima daju rod nešto ranije. Klima igra važnu ulogu, kao i podneblje, pa su u Pocerini jagode već u punom cvatu, dok u Mačvi tek počinju- objašnjava Jevtić.

Jevtić pod jagodom ima dva i po hektara- hektar u plastenicima i hektar i po na otvorenom

Dok domaće jagode još uvek nisu stigle na tržište, uvozne, uglavnom iz Grčke, već su prisutne u marketima i na pijacama. U pakovanjima od 250 grama, prodaju se po ceni od 300 do 500 dinara, što znači da kilogram dostiže i 2.000 dinara. Visoke cene rezultat su ograničene ponude i povećanih troškova transporta. Ipak, kako Jevtić naglašava, potrošači u Srbiji tradicionalno više cene domaću jagodu zbog boljeg ukusa i kvaliteta.

Foto: "Glas Podrinja"

-Naša jagoda još uvek nije stigla, pa nam to trenutno ne stvara problem. Grčka jagoda ima svoju cenu, ali naša ima svoju vrednost. Kupci znaju da prepoznaju ukus i kvalitet domaće jagode, pa uvek postoji potražnja. Potencijalni problem nastaje kada prevelike količine uvozne jagode obaraju cenu na tržištu, što može dovesti do dnevnih oscilacija od čak 100 dinara po kilogramu za nas proizvođače- kaže Jevtić.

Porodični posao
Jevtić pod jagodom ima dva i po hektara- hektar u plastenicima i hektar i po na otvorenom. Najzastupljenije sorte su kler i poznija aprika. Ove godine očekuje prinos od 20 tona po hektaru. Proizvodnja u plastenicima omogućava raniji i kvalitetniji rod, ali donosi i izazove.

Iako su uvozne jagode već dostupne, kupci u Srbiji uglavnom više veruju domaćem proizvodu. Tradicionalno, domaće jagode se smatraju slađim, ukusnijim i svežijim, što ih čini prvim izborom za mnoge potrošače kada konačno stignu na tržište

-U zatvorenom prostoru možemo donekle kontrolisati uslove, ali je neophodno redovno provetravanje kako se ne bi stvarao kondenz. Prednosti plasteničke proizvodnje su da jagoda dođe ranije, imamo bolju cenu, zaštićena je, pošto nama sa kišom dolaze i neke bolesti. Veliki izazov predstvaljaju vetar i oluje, kao prošle godine što smo imali u aprilu, gde nam je čak i nekoliko plastenika oštetio vetar- podseća Jevtić.

Foto: "Glas Podrinja"

Porodična tradicija uzgajanja jagodastog voća traje već deceniju, a pored jagoda, ova porodica uzgaja i po dva i po hektara maline i kupine. U sezoni berbe jagode angažuje 25 do 30 radnika po hektaru kako bi se osiguralo blagovremeno branje.

Izazovi proizvodnje
-Pod plastenicima je lepo i prijatno, baš zbog toga što vreme ne može da nas poremeti. Možemo da radimo, ne zavisimo od vremenskih uslova, što nije slučaj kada smo pod otvorenim nebom. U zatvorenom prostoru donekle kontrolišemo vremenske uslove. Osim toga, jagoda iz plastenika je kvalitetnija, lepša i manje tretirana- napominje Miloš.

Foto: "Glas Podrinja"

Očekuje se da prve domaće jagode stignu u drugoj polovini aprila. Iako su uvozne jagode već dostupne, kupci u Srbiji uglavnom više veruju domaćem proizvodu. Tradicionalno, domaće jagode se smatraju slađim, ukusnijim i svežijim, što ih čini prvim izborom za mnoge potrošače kada konačno stignu na tržište. Jagode iz šabačkog kraja su oduvek bile sinonim za kvalitet i dobar ukus. Domaći proizvođači se nadaju da će ove godine postići dobre prinose i zadržati stabilne cene, uprkos konkurenciji uvoznih plodova, a potrošači s nestrpljenjem očekuju početak berbe.