17. maj – Svetski dan borbe protiv hipertenzije

Svetski dan borbe protiv hipertenzije je globalna inicijativa usmerena na podizanje svesti javnosti o opasnostima visokog krvnog pritiska, kao i na promociju značaja njegovog redovnog praćenja i zdravih stilova života. Ove godine, 17. maja, obeležava se 20. godišnjica Svetskog dana borbe protiv hipertenzije pod sloganom: „Precizno merite krvni pritisak, kontrolišite ga, živite duže!“

Kako se navodi u saoppštenju Zavoda za javno zdravlje Šabac, kao vodeći faktor rizika za srčana oboljenja i moždani udar, hipertenzija pogađa više od milijardu ljudi širom sveta — od kojih mnogi nisu ni svesni da je imaju. Procenjuje se da 33 odsto odrasle populacije uzrasta od 30 do 79 godina ima hipertenziju, a da je prevalencija veća kod muškaraca (34 odsto) nego kod žena (32 odsto).

Prema poslednjim zvaničnim podacima, u Republici Srbiji od povišenog krvnog pritiska boluje 46,8 odsto stanovništva, dok samo 33,9 odsto ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju.

-Ovako visok broj obolelih povezan je sa dugotrajnim izloženostima stresu, ali i sa ishranom bogatom masnoćama i solju, pušenjem i fizičkom neaktivnošću — što su navike velikog broja ljudi. Iako se problem povišenog krvnog pritiska ranije uglavnom vezivao za stariju populaciju, zabrinjavajuće je što sve više mladih osoba ima hipertenziju, navodi se u saopštenju.

Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mmHg. Osobe sa povišenim arterijskim pritiskom često nemaju simptome, zbog čega se hipertenzija naziva i „tihim ubicom“.

Kod nekih ljudi javljaju se nespecifični simptomi, kao što su:

-glavobolja (potiljačna, temena ili čeona),

-svetlucanje pred očima,

-zujanje u ušima,

-vrtoglavica,

-nestabilnost pri hodu,

-osećaj pritiska u grudima (osećaj tereta u sredogruđu).

Terapija arterijske hipertenzije može biti nefarmakološka i farmakološka.

Nefarmakološke mere obuhvataju:

-ishranu sa smanjenim unosom soli,

-umeren unos alkohola (do jedno piće dnevno za žene, dva za muškarce),

-redovnu umerenu fizičku aktivnost (30–60 minuta dnevno),

-redovne obroke u cilju prevencije gojaznosti,

-prestanak pušenja.

Ako ove mere nisu dovoljne, u terapiju se uključuju lekovi — farmakološka terapija.

-Skrining arterijske hipertenzije i edukacija o zdravim stilovima života, uz smanjenje unosa soli u ishrani, mogu značajno smanjiti rizik od moždanog udara, kardiovaskularnih bolesti i bolesti bubrega u zajednicama širom sveta, stoji u saopštenju.

Ova činjenica treba da pošalje jasnu poruku zdravstvenim radnicima da svoje napore i delovanje usmere na primarnu prevenciju, odnosno na one grupe stanovništva koje još uvek imaju mogućnost da promene svoje navike i tako minimiziraju rizik od nastanka hipertenzije i njenih ozbiljnih posledica.