Sindrom sagorevanja na poslu (Burnaut) ne treba poistovećivati sa umorom
Da do Burn Outa ni ne dođe – shvatiti da se ne može sve
Dok se umor, bilo fizički ili intelektualni može prevazići odmorom, relaksacijom ili nekom aktivnošću, iscrpljenost izazvana sagorevanjem ne može, ali može pomoći u prevenciji ovog sindroma Utvrđen sindrom sagorevanja ili Burnaut (Burn Out) sindrom kod zaposlenog jasna je poruka poslodavcu da je stvorio radno okruženje koje izaziva hroničan stres i signal radniku da je vreme za lečenje a možda i distanciranje od takvog radnog okruženja. Ipak, nije radna atmosfera najčešći uzročnik nastanka sindroma sagorevanja na poslu već skup faktora, najčešće individualnih koji do njega dovode.
- Burnaut (Burn Out) sindrom ili sindrom sagorevanja na poslu je aktuelna tema koja se tiče svih nas i predstavlja stanje potpune iscrpljenosti na svim poljima, psihičkom i fizičkom i na nivou postignuća na poslu. Ovaj sindrom se javlja kao posledica prolongiranog stresa na radnom mestu. Poremećaj je neophodno najpre prepoznati a potom i lečiti iako je svakako najbolje ga prevenirati. Kada se uspostavi dijagnoza burn aut sindroma, najbolja tehnika lečenja je najpre odlazak na duže bolovanje, idealno bi bilo šest nedelja. Svakako je najbolje reagovati u ranijoj fazi, a ako sindrom uzme maha, onda se mora pribeći i drugim metodama, lekovima i psihoterapiji. Sindrom sagorevanja se uglavnom događa kod dobrih, posvećenih radnika, kod onih koji vole da odrade posao onako kako treba. Najvažnije je da osoba voli posao koji radi, da ima satisfakciju u njemu, da treba da bude adekvatno nagrađen i da ima svest da mu ne može posvetiti 25 sati dnevno – navodi dr Vladimir Đurić, specijalista psihijatrije.
Čest razlog sagorevanja je procena da vlastite vrednosti nisu u skladu sa aktivnostima, ponašanjima ili vrednostima kompanije ili samog radnog mesta.
- Verujemo da su preterani zahtevi na poslu ili veoma odgovorna funkcija samo povod za burnaut, a da se uzrok zapravo nalazi u načinu razmišljanja odnosno u sistemu uverenja koje osoba gaji. Ako bih recimo ja otišao da održim neko predavanje sa mišlju da ono mora biti najbolje na svetu, da moram biti najbolji predavač a da će ako bilo šta ne bude kako treba to biti potpuni smak sveta, to je najčešće razmišljanje koje imaju oni koji ulaze u burnaut sindrom – objašnjava dr Đurić.
dr Vladimir Đurić, specijalista psihijatrije, Foto: Glas Podrinja
Kako da „ne sagorimo“ ? - Idealno bi bilo da posao bude umeren i tačno odmeren kako bismo stigli da postignemo naše ambicije ali i da sačuvamo dobro mentalno zdravlje. S obzirom da to za većinu nije moguće, a naš profesionalni život prepun izazova i neizvesne budućnosti, jedini, suštinski način na koji se možemo zaštiti jeste uporan rad na uređivanju naših života i balansa u njemu. Ovde se pozivam na japansku tehniku „ikigai“ koja postavlja četiri pitanja: da li volim to što radim, da li u tome mogu da budem dobar, da li je posao kojim se bavim potreban tu gde živim i da li sam adekvatno plaćen? Ako su odgovori potvrdni, uspostavio sam „ikigai“ i šanse za dobijanje sindroma sagorevanja su svedene na minimum. Veliko pitanje je da li je izgaranje na poslu koje se svodi na materijalnu satisfakciju zaista potrebno, i da li recimo skup automobil može da kompenzuje balans koji je neophodan. Šta nam donose naše prevelike ambicije i koja je cena? Moramo povremeno postaviti sebi takva pitanja. Prevencija burnauta radošću, ventilima koje će otpustiti nagomilani stres i svakodnevna dešavanja, mora da bude na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou. Recimo, ja ću pola sata pre početka posla sesti i na miru popiti kafu u kafiću u blizini moje ordinacije. Jednom nedeljno ću na primer otići u crkvu ili kafanu, videću se sa prijateljima, otići na trening, na izlet sa porodicom. Na godišnjem nivou, isplaniraću dve ili tri nedelje odmora. Svako od nas treba da nađe svoje radosti koje će prevenirati izgaranje na poslu – ističe priznati psihijatar i psihoterapeut dr Đurić.
Posledice sindroma sagorevanja se, najpre, ogledaju u drastično smanjenoj radnoj efikasnosti. Osobe koje pate od sindroma sagorevanja nisu dovoljno skoncentrisane, pažnja im je smanjena, kao i nivo intelektualne i kognitivne efikasnosti. Sklone su greškama na poslu. Problemi se često lako preliju i na privatan život, pa tako burnaut može da ugrozi sem profesionalnog i druge aspekte života.
dr Vladimir Đurić, specijalista psihijatrije, Foto: Glas Podrinja
