Kontinuirana medicinska edukacija "„Imunizacija protiv besnila i dokazivanje titra antitela“

U Novom Sadu je održana Kontinuirana medicinska edukacija pod nazivom „Imunizacija protiv besnila i dokazivanje titra antitela“, na kojoj su ispred Zavoda za javno zdravlje Šabac učestvovali dr Jasmina Gladović, šef Odeljenja za zdravstveni nadzor, i sanitarni tehničar Ivan Đukić.

U okviru edukacije, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa istorijom razvoja vakcine protiv besnila, njenim značajem i primenom. Od prve vakcine koju je 1885. godine primenio Luj Paster, pa do 1984. godine kada je napravljena savremena inaktivisana vakcina, značajan doprinos dali su brojni naučnici. U Srbiji je prva vakcina primenjena već 1890. godine.

Primena vakcine sprovodi se po principu PreP (preekspoziciona profilaksa) i PeP (postekspoziciona profilaksa). Kada je reč o epidemiološkoj situaciji, glavni rezervoari besnila su divlje i domaće životinje, pri čemu se u Evropi kao najčešći prenosioci izdvajaju crvena lisica i rakunasti pas. Najviše prijavljenih slučajeva besnila do 2023. godine imaju Poljska, Rumunija i Mađarska, dok se najbezbednijim zemljama smatraju Velika Britanija, Japan i Švajcarska, koje su uspešno sprovele oralnu vakcinaciju divljih životinja (ORV).

Kada je u pitanju dijagnostika besnila, zlatni standard je FAT metoda (fluorescent antibody test), kojom se dokazuje prisustvo titra antitela u serumu životinja. Ova metoda je prvi put opisana 1958. godine i do danas predstavlja osnov dijagnostike besnila u laboratorijskoj praksi.

Zaključak edukacije jeste da je potrebno raditi na masovnoj vakcinaciji pasa, podizanju svesti o značaju imunizacije i informisanju javnosti o besnilu kao jednoj od najstarijih i najsmrtonosnijih zoonoza.

Zavod za javno zdravlje Šabac