„Miris detinjstva“ neguje tradiciju

Jelena godinama posećuje različita poslastičarska takmičenja po Srbiji, u Šabac donosi nagrade, te se ideja za organizovanje nečeg sličnog u i našem gradu javila još pre dve godine

Ovog juna u Šapcu je održana prvo takmičenje u pravljenju sitnih kolača. Događaj je organizovala Jelena Stanković sa svoje dve sestre, okupljene u udruženje „Miris detinjstva“.

Jelena godinama posećuje različita poslastičarska takmičenja po Srbiji, u Šabac donosi nagrade, te se ideja za organizovanje nečeg sličnog u i našem gradu javila još pre dve godine. Međutim, iz privatnih razloga realizacija je odlagana do sada. Nedavno je, kako kaže „preko noći“ odlučila da je pravi trenutak. Želja je da manifestacija postane tradicionalna.

-Prvi put sam otišla na takmičenje „Naj kolačić“ u Zrenjanin i osvojila sam treće mesto u kategoriji posnih kolača, sa lešnik gnezdima. Nisam očekivala ništa, konkurencija je bila jaka, a u žiriju je bio i Lepi Brka. Kasnije sam redovno išla na tu manifestaciju i uvek je bilo lepo druženje, nova poznanstva i to mi se dopalo. Krenula sam i po drugim takmičenjima, a ona se uglavnom održavaju u Vojvodini. Bilo je tu štrudlijada, rolata, kuglofa... Uvek sam bila jedina iz ovog kraja i učestvovala sam samostalno, sestre su mi bile podrška. Tako sam po nagovoru žena, sa kojima sam ostvarila prijateljstva na tim manifestacijama, odlučila da osnujem udruženje i napravim u Šapcu prvo takmičenje u pravljenju kolača.

Na takmičnju u Šapcu je bila samo jedna kategorija – sitni kolači, što bi podrazumevalo kolače koji se mogu pojesti u zalogaj ili dva. Učesnica je došlo oko 30, što samostalnih, što udruženja, iz brojnih gradova Srbije.

-Ocenjena su prva tri mesta, ali kada smo videli koliko kolača je spremljeno dodeli smo i četiri utešne nagrade i jednu za najkolač manifestacije, koji je bio i vizuelno i ukusom najlepši.

Sitni kolači na dvoru Obrenovića
-Prvi sitni kolači, vanilice, služeni su na dvoru Tomanije i Jevrema Obrenović. Sada, 200 godina kasnije, u Šapcu imamo prvo takmičenje u pravljenju sitnih kolača. Kako je tada Šabac prednjačio, tako je i sada. Gde god odemo osvajamo nagrade. Ranije sam bila samokritična, uvek sam mislila da može bolje, ali sada sam zaista ponosna na sve što radim, kaže Jelena i dodaje da joj se nikada nije desilo da naiđe na kolač koji ne ume da napravi i da je sve što je pokušala i uspela da spremi.

Kako bi organizovala jedan ovakav događaj Jelena je prvo sa sestrama osnovala udruženje „Miris detinjstva“. Iako ih ima četiri sestre, jedna, Vesna je u Loznici, te su u udruženju, za sada, pored Jelene Danijela Erčić i Olivera Novaković. Ističe da uopšte nije lako organizovati jedan ovakav događaj, jer iziskuje mnogo vremena, a one su sve tri zaposlene.

Nagrada za najkolač, kao i prvo mesto otišli su u Glušce, drugo mesto u Šabac, a treće u Zrenjanin. Pobednike je birao stručni žiri koji su činile jedna devojka iz Novog Sada, jedna iz Kikinde, gastronomi i jedan poslastičar iz Šapca.

Turistička organizacija Šapca podržala je događaj i spremila prigodne poklon paketiće za sve učesnice. Manifestaciju su podržali i „Promeks“ i „ŠaEM“, kao i Jelenini prijatelji.
Jelena je i pre samo par dana osvojila prvo mesto na takmičenju u Bogatiću, gde je i izgledom i ukusom imala najlepšu toru. Takmičila se nugat tortom na koju je posebno ponosna i konačno je ona dobila zasluženo mesto.

Ranije sam bila samokritična, uvek sam mislila da može bolje, ali sada sam zaista ponosna na sve što radim

-Ona je moj potpis i lični pečat. Nigde nisam probala ni našla sličan recept. Od detinjstva pravim torte i kolače i to mi je dodatna zarada uz posao koji radim.

Vesna je stručnjak za peciva, Olja za kolače, Danijela za zimnicu, a ja najbolje pravim torte. Nas četiri, naši muževi, deca, najstarija sestra ima i unučiće, kada se svi okupimo kod roditelja bude divno. Velike i složne porodice su velika prednost. Uvek smo tu jedna za drugu i u lepim i u ružnom trenucima. Preneli smo to i na našu deca koja se mnogo lepo slažu i druže. Roditelji su nam bili velika podrška. Tata nam je uvek govorio „Za šta god da se opredelite i šta god da radite morate biti dobre domaćice“. Šta god bismo smislile da napravimo uvek je bio spreman da ode da nam kupi šta nam treba za to. Uz svoju nanu sam zavolela da spremam kolače. Kod nas je na stolu svakog dana bilo nešto slatko, a danas sve četiri sa zadovoljstvom spremamo za svoju porodicu i prijatelje, navodi Jelena.

Glas Podrinja/ Milica Miajlović

Aktuelno

Najnoviji broj

3. jul 2025.

Vremenska prognoza

Info

Berza

„Miris detinjstva“ neguje tradiciju

Aktuelno

Najnoviji broj