Šapčanin Lazar Torbica umetnički direktor festivala u Herceg Novom
Došli smo na ideju da organizujemo prvi festival tog tipa otvoren za učesnike sa Balkana. Novo, neponovljivo iskustvo za mene, koje me suočava sa brojnim izazovima da testiram svoje organizacione sposobnosti, ističe Torbica
Čudni su putevi muzike, skromno počinje Lazar Torbica odgovor na pitanje kako je došlo do toga da postane umetnički direktor prvog internacionalnog Adriatic Piano Festa održanog od 16. do 18. juna u Herceg Novom. Sa svega 26 godina iza sebe ima više od 40 nagrada na brojnim pijanističkim takmičenjima, na doktorskim je studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu i predavač u Muzičkoj školi „Mihailo Vukdragović“. Nastupi i saradnja sa priznatim stručnjacima u oblasti muzike još jedna su u nizu relevantnih rečenica koje ispisuju njegovu biografiju.
Želja realizovana -Adriatic Piano Fest je pilot projekat koji se izrodio iz poznanstva sa direktorkom festivala prilikom boravka Prvog pevačkog društva KUD „Abrašević“ u Herceg Novom. Reč po reč, primetili smo da delimo iste vizije i odlučili da sarađujemo i probamo da ih ostvarimo. Došli smo na ideju da organizujemo prvi festival tog tipa otvoren za učesnike sa Balkana. Novo, neponovljivo iskustvo za mene, koje me suočava sa brojnim izazovima da testiram svoje organizacione sposobnosti- ističe Torbica. Foto: Privatna arhiva
Ceo život takmičar, sada iza pozornice, sa željom koja je u njemu tinjala tokom godina da pokaže doraslost novopostavljenom zadatku, jer je sve uspešno organizovano za dva i po meseca.
-Ceo život se takmičim, kroz školovanje, posmatrao sam to iz nekog drugog ugla i zanimalo me kako fukcioniše cela ta organizacija. To mi je bilo mnogo zanimljivo i uvek sam zamišljao kako bih ja to realizovao, šta bih promenio ili možda uradio drugačije. Herceg Novi je svakako inspirativno mesto za mlade umetnike- napominje.
Šansa za mlade iz celog Balkana Nada Nađa Karadžić kao direktorka, Nikoleta Strugar, njena asistentkinja i on kao umetnički direktor savladali su slatke početničke muke i spremno dočekali pedesetak učesnika. Ocene njihovog predstavljanja u sedam različitih kategorija davao je šestočlani eminentni žiri iz Crne Gore i regiona.
-Samim tim što je festival organizovan prvi put, velika je odgovornost, ali sve je to zanemarljivo jer imamo dobar odnos sa ljudima, bavimo se nečim lepim i pokušavamo da doprinesemo da svi koji dođu imaju lepo iskustvo, lepo se provedu i nauče nešto novo, a ovde svakako imaju priliku za to. Spojili smo takmičenje i edukaciju, koja im omogućava priliku za umetnički rast i razvoj. Kreativne radionice, predavanja, master klasovi, tako da to nije samo takmičenje, već i festival i zaista sam uživao u osmišljavanju svega toga, jer slavimo kulturu slušanja klasične muzike i pijanizma- podvlači.
Samim tim što je festival organizovan prvi put, velika je odgovornost, ali sve je to zanemarljivo jer imamo dobar odnos sa ljudima
Korak i skok u nepoznato, a ipak na neki način i delom poznato, jer je i više nego dovoljno proživljavao sve ono što je mlade sa celog Balkana čekalo i na nadmetanju koje je za njih osmislio. Pomenuli smo impresivnih više od 40 nagrada na takmičenjima, svakako bitan segment u izgradnji karijere jednog uspešnog pijaniste.
-Takmičenja su jedin medij i način preko kojeg možemo da vidimo gde se nalazimo u pogledu naše veštine i umeća u odnosu na ostale ljude u regionu, Evropi, svetu itd. Posebno je važno što takmičenja otvaraju vrata za razne mogućnosti, što i jeste njihova suština. Ponosan sam što sam deo organizacije takmičenja i voleo bih da izraste u jedan lep festival sa dugim nizom godina postojanja i da, s obzirom na to i šabačkoj deci bude lep prozor ka budućnosti i odskočna daska za otvaranje nekih novih mogućnosti- kaže Torbica, koji ima i, kako kaže, skromno iskustvo u ulozi pedagoga. Foto: Privatna arhiva Ljubav i samokritičnost -Radim u Muzičkoj školi kao nastavnik klavira. Moje iskustvo kao pedagoga je i dalje prilično malo. Nemam nikakva preambiciozna očekivanja. To treba da dođe spontano i to će se prepoznati samo. To je veoma lep posao koji me ispunjava. Trudim se da mladima sa kojima radim prenesem pre svega ljubav prema muzici, ali i kritički način razmišljanja. Iako su još uvek mali, učim ih da kritički razmišljaju, da uvek stoje iza onoga što su uradili, ali i da to analiziraju, upoređuju, da argumentuju i artikulišu svoje misli- ističe.
Muzikom je počeo da se bavi tako što je majka smatrala da će časovi klavira podsticajno delovati na njegov intelektualni razvoj, a ljubav se rodila postepeno i nastavila da živi. Odabrao je da se školuje u Srbiji, gde je završio osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Foto: Privatna arhiva Budućnost kao šansa -Bilo je mogućnosti uvek i za odlazak u inostranstvo, ali odluku sam doneo s obzirom na date okolnosti i smatram da je bila jedina ispravna. Mislim da se ne treba nikad kajati za ono što je bilo. Prošlost ne možemo promeniti. Treba samo naučiti lekciju iz toga. Jedino žalim što sam propustio da se oprobam u novoj sredini, naučim novi jezik i da me to izgradi još više kao ličnost. To iskustvo koraka u nepoznato i ono što dolazi iz toga, kada se to nepoznato pobedi- dodaje Lazar.
Kao prekretnicu u svom umetničkom razvoju podvlači odlazak na inostrana takmičenja koja imaju dodatnu dozu odgovornosti, ozbiljnosti i bude znatiželju kako to sve izgleda kod drugih. Njemu su pomogla da istraži kuda teži dalje na svom putu koji ga je i sad doveo u jednu novu ulogu- da otvori vrata nekim novim, budućim mladim nadama. A među njima, naravno, i onima iz Šapca.
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva
