Razvijanje kreativnosti i izražavanja, oslobađanje od napetosti, učenje i spoznaja, samo se neki od pozitivnih rezultata čitanja
Knjige su blago koje proširuje znanja, obogaćuje rečnik, vodi u svet mašte. Uspavljuju decu, teše, zasmejavaju. Utiču na mentalno zdravlje a mogu da se koriste i kao metod ka njegovom poboljšanju. - Biblioterapija odnosno terapijska upotreba književnosti je planirana i metodološki pripremljena upotreba književnih dela kao pomoćne metode u psihoterapiji. Razvojna biblioterapija se koristi uglavnom u obrazovnim okruženjima, kako bi se pomoglo deci ili odraslima da se bave zajedničkim životnim problemima (npr. izazovi puberteta, teškoće u komunikaciji sa vršnjacima isl.).
Stručnjaci smatraju da se biblioterapija može uspešno primeniti u lečenju poremećaja ishrane, anksioznosti, promena raspoloženja, agorafobije, zloupotrebe alkohola i supstanci i psihičkih poremećaja koji su prouzrokovani stresom
Ona doprinosi uspostavljanju zdravih odnosa u grupi i uzajamnog poverenja između njenih članova. Klinička ili terapijska biblioterapija je upotreba knjiga u kontekstu profesionalne terapije za lečenje dijagnostikovanog emocionalnog poremećaja ili umanjenje njegovog negativnog uticaja – ističe psihološkinja Ivana Milovanović-Tomašević.
Proces biblioterapije prolazi kroz nekoliko faza. U prvoj fazi, čitalac identifikuje probleme i ciljeve likova sa kojima se sreće.
-Ciljevi biblioterapije su: povećanje razumevanja samog sebe i samoopažanje; povećanje osetljivosti za međuljudske odnose; osvešćivanje životnih vrednosti; razvijanje kreativnosti i verbalnog izražavanja, unapređenje veština komunikacije - kanalisanje snažnih, uznemirujućih emocija i oslobađanje psihičke napetosti; razvijanje novog mišljenja kroz nova znanja, ideje i uvide; oplemenjivanje duha pisanom rečju-
Sezona godišnjih odmora idealno je vreme za čitanje literature koje je odlagano zbog previše obaveza ili manjka vremena. Svako štivo koje se odabere je dobro bez obzira da li spada u „laku“ literaturu ili naučni rad.
-Katarza nastaje dok čitalac prati likove kroz tekst, doživljavajući sa bezbedne udaljenosti njihove emocije, sumnje, previranja, borbe i težnje dok oni rade na eventualnom rešavanju. Uvid je svesno prepoznavanje sličnosti između likova ili situacija u tekstu i čitaočevih osobina i okolnosti i odluka da se ideje ili lekcije iz teksta prenesu na sopstveno iskustvo. Neki autori dodaju i univerzalizaciju, fazu u kojoj tekst pomaže čitaocima da shvate da nisu sami, da mnogi drugi dele slične dileme, unutrašnje konflikte i zabrinutosti i da su pronašli načine kako da se sa njima nose - navodi psihološkinja.
Foto: Canva
Stručnjaci smatraju da se biblioterapija može uspešno primeniti u lečenju poremećaja ishrane, anksioznosti, promena raspoloženja, agorafobije, zloupotrebe alkohola i supstanci i psihičkih poremećaja koji su prouzrokovani stresom.
Foto: Canva
- Ipak, mora se biti oprezan. Biblioterapija neće biti korisna kod ljudi koji pate od težih poremećaja-psihoza, kod ljudi sa ograničenom mentalnom sposobnošću ili kod onih koji su u otporu prema lečenju. Terapija čitanjem ima neograničeno polje delovanja – od vrtića, preko škola, domova za stara lica, čak i u palijativnoj nezi. Materijalna ulaganja su mala, a dobrobiti koje možemo imati su neprocenjive – objašnjava Tomašević.
Foto: Canva
Foto: Canva
