Jedan je od retkih u Šapcu koji se bavi ovim poslom, a svaki čamac je izrađen po projektu koji garantuje sigurnost
Izgradnja čamaca: Po principu „veslo u ruke“
Radi po porudžbini, ali po projektu koje je odobrilo lice za to zaduženo, što garantuje mogućnost kasnije registracije plovila. Kao veliki zaljubljenik u reku, najpre je napravio čamac za sebe pre desetak godina i tako je sve krenulo. Deceniju kasnije, ovaj majstor bravar izradio je oko 70 čamaca koji plove rekama po Srbiji.
-Krenuo sam još ranije, iz hobija. E, onda je to počelo ozbiljnije kad sam upoznao Dragana koji radi projekte. Bavim se i inače građevinskom bravarijom, više od 15 godina i uporedo izrađujem čamce. Prvi čamac uradio sam za sebe i prodao ga. I onda sam opet uradio za sebe, pa sam i taj prodao – priča Petar.
Petar Makević iz Šapca bavi se izgradnjom čamaca. Dok su industrijska plovila često slična, Petrovi čamci su unikatni
Izrada čamaca mora da sledi precuduru i projekat. Potrebno je dosta umeća ali i kreativnosti, kaže Makević.
- Procedura je, da krenemo od pripreme materijala. Rade se od lima, debljine 3 milimetra. Uradi se priprema, iskroji se pa se seče. Spoji se sve i onda se ubacuju metalni profili koji sastavljaju lim, sledi usecanje, zavarivanje. Najveći koji sam uradio bio je dugačak 9 metara sa 2,5 metra, dubina je metar. Uradio sam i nekoliko od drveta po porudžbini, za prevoz ovde na Savi – priča majstor Petar.
Foto: "Glas Podrinja"
Ručni rad i kvalitet Njegovi čamci plove Drinom, Dunavom, Savom, Tisom. Vreme od projekta do porinuća, zavisi od toga kakav je čamac, koji je model. Za izradu pojedinih je potrebno mesec ipo dana, a za neke petnaestak. Sve zavisi, ko šta hoće.
- Ispunjavam kad god mogu želje naručioca. Koliko ja znam niko se više u Šapcu ne bavi izradom čamaca. Nekad uradim dva mesečno, nekad pet, nekad bude šest godišnje. Sve zavisi od potražnje. Zahtevi su različiti ali ipak, osnove moraju da se podudaraju sa onim što je idejni projekt. Odstupanja ima samo što se tiče vizuelnog izgleda, znači nekih sitnih stvari. Što se tiče projekta, korita čamca, tu nema mesta improvizaciji. E, sad, neko hoće ručku ovde, hoće ovamo, tu može da se odstupi i prilagodi. Neko hoće da se ugradi volan, naprimer. Neko hoće konzolu, da se ugrade komande, neko neće, samo bi hteo pozadi motor. To je to, u principu, ništa specijalno. Sve ostalo, samo korito, mora da bude u centimetar po projektu. Čamci se rade od aluminijuma i hroma. Najviše se traži crni lim, aluminijumski. Najobičniji čamac, govorim samo o bravarskim radovima, košta negde oko 1100 evra, plus projekat, plus registracija. Kupac dobija gotovo plovilo, ofarbano. Po principu ključ, odnosno veslo u ruke. Samo da zakači motor i može da isplovi – objašnjava Petar.
Najčešće su naručioci oni koji se bave rekreativno ribolovom, ili jednostavno vole da uživaju u vožnji rekom. Kad prepozna na reci čamac koji je napravio, i na reku isplovio iz njegove radionice, bude ponosan.
- Svaki put kad vidim jedan od mojih čamaca na vodi, to je osećaj koji se ne može opisati. Kao da sam deo te reke. Čak sam viđao i na internetu, jednom sa video na društenim mrežama, prikazivali su neke motore za čamce, na snimku sam prepoznao moj čamac – ističe.
Foto: "Glas Podrinja"
U početku mu je bilo žao kad završi čamac i kad ga izveze iz radionice, sada je kaže, već navikao.
- Napravio sam sigurno oko 70 čamaca. Ne brojim ali imam fotografije skoro svakog koji sam uradio. Ima i onih sa kabinom, a to je poseban izazov. Pomaže mi sin, do skoro sam sve sam radio, sad je i on stasao da može da pripomogne. Lep je ovo zanat, a ja plus i uživam dok radim i od tabli lima krojim i potom sklapam čamac. Iako se rade po projektu i manje više su slični, ipak je svaki priča za sebe, baš zbog tih finesa u izradi a potom i u bojama, natpisu, kompletnom izgledu – priča majstor Petar.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
