U šabačkoj bolnici preradi se blizu tri i po tone infektivnog otpada godišnje

Blizu tri i po tona infektivnog otpada preradi se godišnje u Postrojenju za tretman medicinskog otpada u Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević” u Šapcu. Upotrebljene gaze, zavoji, tupferi, komprese, rukavice, maske, igle, špricevi i sve ostalo što je bilo u kontaktu sa pacijentom, odnosno pacijentovim telesnim tečnostima, pre odlaganja u kontejnere mora da prođe kroz specijalnu obradu. Tek tada ovaj otpad je bezbedan za životnu sredinu.

Sve što stigne u Postrojenje mora prvo da se steriliše u autoklavu, ističe sanitarni inženjer Nataša Rakić, koja je odgovorno lice za medicinski otpad i životnu sredinu u šabačkoj bolnici. A selekcija se radi već na odeljenjima. Infektivni otpad odlaže se u specijalne žute vreće i u žute plastične kutije namenjene za oštre predmete. Potom se vreće i kutije zatvaraju, obeležavaju deklaracijom i dostavljaju Postrojenju na dalji tretman.

– Na samom ulazu u Postrojenje za tretman medicinskog otpada, meri se težina sadržaja vreća i kutija, a potom pakuje u metalne doboše koji idu u autoklav na sterilizaciju. U jedan autoklav može da stane šest doboša ili od 25 do 30 kilograma otpada. Sterilizacija traje 30 minuta na 121 stepen Celzijusa. Kada se otpad steriliše, prebacuje se u drobilice gde se usitnjava i tek nakon toga postaje bezbedan za okolinu i neprepoznatljiv zbog eventualnih zloupotreba – objašnjava Nataša Rakić i dodaje da se tokom postupka sterilizacije rade tri vrste kontrole i to hemijska, biološka, kao i fizičko–hemijska.
Šabačka bolnica bila je prva ustanova u Srbiji koja je 2007. godine ušla u pilot projekat Ministarstva zdravlja koji se ticao upravljanja medicinskim otpadom. Osim zaštite životne sredine, cilj tretmana je i zaštita zaposlenih posebno od povređivanja na oštre predmete poput upotrebljenih igala. Male žute plastične kutije koje pacijenti mogu videti u svakoj ambulanti gde se obavljaju intervencije imaju dvojaku ulogu: adekvatno odlaganje i bezbedno uklanjanje igala sa špriceva i sa sistema za infuziju.
– Oštri predmeti su veoma opasni. Istraživanja koja su u svetu rađena 2000. godine pokazala su da je neadekvatno postupanje sa upotrebljenim iglama dovelo do 21 miliona infekcija virusom hepatitisa B, dva miliona infekcija hepatitisom C i 250.000 infekcija HIV–om.

Implementacija projekta upravljanja medicinskim otpadom odmah je dovela do pozitivnih rezultata koji se ogledaju u višestrukom smanjivanju povređivanja zaposlenih na oštre predmete. Moram da naglasim da infektivni otpad u bolnicama ne samo da je rizik za zaposlene, već i za pacijente, kao i za posetioce. Zato je tretman koji dugi niz godina sprovodimo u našoj ustanovi izuzetno važan za bezbednost i zdravlje svih – naglašava Nataša Rakić.
Pored Nataše Rakić, za bezbednost Šapčana koji se leče, rade i posećuju šabačku bolnicu zaduženi su još i Zorica Mijailović, viši sanitarni tehničar, a kao operateri angažovani su Aleksandar Ranđić, Vesna Adamović i Tamara Ranković.