23. januar 2026.23. jan 2026.
Foto: privatna arhiva
Bezbednost i zdravlje na radu u 2025. godini
Izazovi i važnost prevencije
Povrede na radu, neadekvatna primena preventivnih mera i nedovoljna procena rizika i dalje su među ključnim izazovima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. O stanju u ovoj oblasti, najčešćim propustima i preporukama za rad u zimskom periodu za Glas Podrinja govori savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, dipl.ing. Vladimir Janković
Godina za nama još jednom je ukazala na značaj dosledne primene mera bezbednosti i zdravlja na radu. Iako su propisi jasno definisani, povrede na radu i dalje predstavljaju ozbiljan problem, naročito u rizičnim delatnostima i tokom nepovoljnih vremenskih uslova. Analiza stanja bezbednosti i zdravlja na radu u 2025. godini pokazuje da su povrede i dalje česte, dok se preventivne mere ne primenjuju uvek dosledno.
- Stanje bezbednosti i zdravlja na radu u 2025. godini može se oceniti kao blago unapređeno u normativnom i organizacionom smislu, ali i dalje sa značajnim izazovima u praksi. Sve je izraženija svest o važnosti preventivnog delovanja, naročito u većim sistemima, kao i veća primena digitalnih alata u praćenju rizika i obukama zaposlenih. Ipak, i dalje se suočavamo sa problemom nedosledne primene propisa, posebno u sektorima sa povećanim rizikom i kod manjih poslodavaca – navodi dipl.ing. Vladimir Janković.
Da li je došlo do porasta ili smanjenja povreda na radu u odnosu na prethodni period?
- Govoreći iz sopstvenog profesionalnog iskustva i na osnovu rada sa velikim brojem klijenata iz različitih delatnosti, mogu da kažem da nije došlo do značajnog smanjenja broja povreda na radu u odnosu na prethodni period, naročito tamo gde se bezbednost posmatra kao formalna obaveza, a ne kao deo svakodnevne radne prakse. To jasno ukazuje da propisi sami po sebi nisu dovoljni ukoliko se ne primenjuju dosledno i uz stvarno razumevanje rizika na radnom mestu.
Koji su najveći problemi i najčešći uzroci povreda na radu tokom godine? Koje delatnosti su se pokazale kao najrizičnije?
- Najčešći uzroci povreda i dalje su neadekvatna procena rizika, nepoštovanje bezbednosnih procedura, nedovoljna obuka zaposlenih i korišćenje neispravne ili neadekvatne radne opreme. Kao najrizičnije delatnosti izdvajaju se građevinarstvo, prerađivačka industrija, saobraćaj i logistika, kao i poljoprivreda, gde su zaposleni često izloženi teškim uslovima rada i promenljivim spoljnim faktorima.
Koliko su poslodavci i zaposleni danas svesni značaja preventivnih mera i poštovanja propisa? Koje greške se i dalje ponavljaju?
- Svest o značaju bezbednosti i zdravlja na radu svakako raste, ali još uvek nije na nivou koji bi garantovao dugoročno smanjenje povreda. Najčešće greške koje se ponavljaju jesu formalno sprovođenje obuka, zanemarivanje lične zaštitne opreme, kao i percepcija bezbednosti kao troška, a ne investicije. Kod zaposlenih se ponekad primećuje i neopravdano potcenjivanje rizika, naročito kod rutinskih poslova.
Kako motivisati poslodavce da ulažu u preventivne mere, a ne samo da reaguju nakon povrede?
- Ključ motivacije leži u jasnom pokazivanju da je prevencija dugoročno isplativija od saniranja posledica. To podrazumeva manje zastoje u radu, manji broj bolovanja, veću produktivnost i bolju reputaciju poslodavca. Takođe, važnu ulogu imaju edukacija, primeri dobre prakse i dosledna kontrola primene propisa, ali i podsticajne mere koje nagrađuju odgovorno ponašanje.
Zimski uslovi - dodatni rizik
Hladno vreme, sneg i led povećavaju opasnost od povreda na radu, naročito za zaposlene koji rade na otvorenom ili u saobraćaju. Zimski vremenski uslovi dodatno povećavaju rizike, zbog čega stručnjaci apeluju na odgovorno ponašanje i poštovanje propisa.
Koji su glavni rizici za zaposlene tokom rada u zimskim uslovima?
- Tokom rada u zimskim uslovima zaposleni su izloženi povećanom riziku od klizanja i padova, smrzotina, prehlada, ali i smanjene koncentracije usled hladnoće. Poslodavci bi posebno trebalo da obrate pažnju na organizaciju rada, prilagođavanje radnog vremena, obezbeđivanje adekvatne zaštitne opreme i održavanje bezbednih prilaza i radnih površina.
Šta zaposleni mogu sami da učine kako bi sačuvali svoju bezbednost i zdravlje tokom zimskog rada?
- Zaposleni pre svega treba da koriste propisanu zaštitnu opremu, prilagode tempo rada uslovima okoline i ne ignorišu znakove umora ili hladnoće. Važno je i da poštuju bezbednosne procedure, prijave uočene rizike i ne preuzimaju nepotrebne opasnosti, čak ni kada su pod pritiskom rokova – naglašava Janković.
Bezbedan rad kao standard
Sumirajući 2025. godinu, Janković upozorava da je prevencija najvažniji korak ka zaštiti zaposlenih.
-Bezbednost i zdravlje na radu ne mogu se posmatrati kao izdvojena obaveza ili administrativni zahtev, već kao sastavni deo svakog radnog procesa i poslovne kulture. Iskustvo pokazuje da tamo gde postoji otvorena komunikacija, kontinuirana edukacija i iskrena briga za zaposlene, rizici se prepoznaju na vreme, a povrede se značajno smanjuju. Pouka je jasna: prevencija mora da postane svakodnevna praksa, a ne reakcija na nesreću. Poslodavci koji ulažu u bezbednost ne štite samo svoje zaposlene, već i stabilnost svog poslovanja, dok zaposleni koji poštuju propise i brinu o sopstvenoj bezbednosti doprinose stvaranju zdravijeg i odgovornijeg radnog okruženja. Samo zajedničkim delovanjem moguće je postići trajne rezultate i obezbediti da se bezbedan rad ne doživljava kao izuzetak, već kao standard – zaključuje dipl. inž. Vladimir Janković, savetnik za bezbednost i zdravlje na radu.
Hladno vreme, sneg i led povećavaju opasnost od povreda na radu, naročito za zaposlene koji rade na otvorenom ili u saobraćaju
- Stanje bezbednosti i zdravlja na radu u 2025. godini može se oceniti kao blago unapređeno u normativnom i organizacionom smislu, ali i dalje sa značajnim izazovima u praksi. Sve je izraženija svest o važnosti preventivnog delovanja, naročito u većim sistemima, kao i veća primena digitalnih alata u praćenju rizika i obukama zaposlenih. Ipak, i dalje se suočavamo sa problemom nedosledne primene propisa, posebno u sektorima sa povećanim rizikom i kod manjih poslodavaca – navodi dipl.ing. Vladimir Janković.
Da li je došlo do porasta ili smanjenja povreda na radu u odnosu na prethodni period?
- Govoreći iz sopstvenog profesionalnog iskustva i na osnovu rada sa velikim brojem klijenata iz različitih delatnosti, mogu da kažem da nije došlo do značajnog smanjenja broja povreda na radu u odnosu na prethodni period, naročito tamo gde se bezbednost posmatra kao formalna obaveza, a ne kao deo svakodnevne radne prakse. To jasno ukazuje da propisi sami po sebi nisu dovoljni ukoliko se ne primenjuju dosledno i uz stvarno razumevanje rizika na radnom mestu.
Koji su najveći problemi i najčešći uzroci povreda na radu tokom godine? Koje delatnosti su se pokazale kao najrizičnije?
- Najčešći uzroci povreda i dalje su neadekvatna procena rizika, nepoštovanje bezbednosnih procedura, nedovoljna obuka zaposlenih i korišćenje neispravne ili neadekvatne radne opreme. Kao najrizičnije delatnosti izdvajaju se građevinarstvo, prerađivačka industrija, saobraćaj i logistika, kao i poljoprivreda, gde su zaposleni često izloženi teškim uslovima rada i promenljivim spoljnim faktorima.
Stanje bezbednosti i zdravlja na radu u 2025. godini može se oceniti kao blago unapređeno u normativnom i organizacionom smislu, ali i dalje sa značajnim izazovima u praksi
Koliko su poslodavci i zaposleni danas svesni značaja preventivnih mera i poštovanja propisa? Koje greške se i dalje ponavljaju?
- Svest o značaju bezbednosti i zdravlja na radu svakako raste, ali još uvek nije na nivou koji bi garantovao dugoročno smanjenje povreda. Najčešće greške koje se ponavljaju jesu formalno sprovođenje obuka, zanemarivanje lične zaštitne opreme, kao i percepcija bezbednosti kao troška, a ne investicije. Kod zaposlenih se ponekad primećuje i neopravdano potcenjivanje rizika, naročito kod rutinskih poslova.
Kako motivisati poslodavce da ulažu u preventivne mere, a ne samo da reaguju nakon povrede?
- Ključ motivacije leži u jasnom pokazivanju da je prevencija dugoročno isplativija od saniranja posledica. To podrazumeva manje zastoje u radu, manji broj bolovanja, veću produktivnost i bolju reputaciju poslodavca. Takođe, važnu ulogu imaju edukacija, primeri dobre prakse i dosledna kontrola primene propisa, ali i podsticajne mere koje nagrađuju odgovorno ponašanje.
Hladno vreme, sneg i led povećavaju opasnost od povreda na radu, naročito za zaposlene koji rade na otvorenom ili u saobraćaju. Zimski vremenski uslovi dodatno povećavaju rizike, zbog čega stručnjaci apeluju na odgovorno ponašanje i poštovanje propisa.
Koji su glavni rizici za zaposlene tokom rada u zimskim uslovima?
- Tokom rada u zimskim uslovima zaposleni su izloženi povećanom riziku od klizanja i padova, smrzotina, prehlada, ali i smanjene koncentracije usled hladnoće. Poslodavci bi posebno trebalo da obrate pažnju na organizaciju rada, prilagođavanje radnog vremena, obezbeđivanje adekvatne zaštitne opreme i održavanje bezbednih prilaza i radnih površina.
Šta zaposleni mogu sami da učine kako bi sačuvali svoju bezbednost i zdravlje tokom zimskog rada?
- Zaposleni pre svega treba da koriste propisanu zaštitnu opremu, prilagode tempo rada uslovima okoline i ne ignorišu znakove umora ili hladnoće. Važno je i da poštuju bezbednosne procedure, prijave uočene rizike i ne preuzimaju nepotrebne opasnosti, čak ni kada su pod pritiskom rokova – naglašava Janković.
Bezbedan rad kao standard
Sumirajući 2025. godinu, Janković upozorava da je prevencija najvažniji korak ka zaštiti zaposlenih.
-Bezbednost i zdravlje na radu ne mogu se posmatrati kao izdvojena obaveza ili administrativni zahtev, već kao sastavni deo svakog radnog procesa i poslovne kulture. Iskustvo pokazuje da tamo gde postoji otvorena komunikacija, kontinuirana edukacija i iskrena briga za zaposlene, rizici se prepoznaju na vreme, a povrede se značajno smanjuju. Pouka je jasna: prevencija mora da postane svakodnevna praksa, a ne reakcija na nesreću. Poslodavci koji ulažu u bezbednost ne štite samo svoje zaposlene, već i stabilnost svog poslovanja, dok zaposleni koji poštuju propise i brinu o sopstvenoj bezbednosti doprinose stvaranju zdravijeg i odgovornijeg radnog okruženja. Samo zajedničkim delovanjem moguće je postići trajne rezultate i obezbediti da se bezbedan rad ne doživljava kao izuzetak, već kao standard – zaključuje dipl. inž. Vladimir Janković, savetnik za bezbednost i zdravlje na radu.
S G.
Aktuelno
Najnoviji broj
22. januar 2026.
