Malo životinjsko carstvo Jevremovaca

Izdvojeno odeljenje Osnovne škole „Jevrem Obrenović“ u Mišaru nije samo mesto za učenike, već i dom neobičnim stanovnicima. Zalaganjem učiteljica Marijane Gavrilović i Nataše Jovanović poseban prostor u jednoj od učionica pretvoren je u pravi životinjski kutak u kome se ljubav prema živim bićima uči strpljenjem, pažnjom i dodirom. Ovde žive sibirska veverica, činčila i morsko prase, a malo životinjsko carstvo pod okriljem škole postoji već dve godine.

Foto: "Glas Podrinja"

Briga, ljubav i odgovornost
-To nije bila samo moja ideja, već i koleginice Nataše. U prosveti radim 18 godina, dugo sam na zamenama, a pre dve godine sam došla ovde. Upoznajući koleginicu Natašu, shvatile smo da imamo slična interesovanja, pre svega ljubav prema životinjama i poželele da to prenesemo na decu- kaže učiteljica Marijana Gavrilović.

Prvo su kupile tigrice, četiri para, budući da spadaju među najpopularnije kućne ljubimce. Međutim, uslovi u školi nisu bili najbolji za njih- promaja i jako sunce im nisu odgovarali, pa je usledila razmena za morsko prase.

-Povezale smo se sa Dejanom iz pet šopa na Trkalištu, koji nam je predložio sibirsku vevericu. Koleginica je često odlazila tamo zbog hrane za svoje ljubimce, pa smo na kraju odlučile da nabavimo vevericu, što se pokazalo kao odličan izbor. Nije previše zahtevna. Kavez čistimo na pet do sedam dana, svako jutro se menja voda i daje hrana- objašnjava ona i dodaje da je koleginica Nataša više zadužena za druženje veverice sa decom.

Foto: "Glas Podrinja"

Tako se spontano dogodilo da se veverica, budući da je češće obilazi, najviše vezala za Natašu. Prvog sunčanog dana posle zime pristigli su novi stanovnici kutka- činčila koja je dobila ime Sunčica, a zatim i morsko prase koga su nazvali Medeni. Papagaja, kome su već dali ime Aleksandar, očekuju za oko mesec dana.

-Deca su oduševljena. Dolaze čak i vikendom, kada učiteljica Nataša dođe da obiđe životinje. Uvek pitaju kada mogu da ih maze, da ih puste iz kaveza, da pomognu oko hranjenja. Sve životinje su pripitomljene i njima je to veliko zadovoljstvo- ističe učiteljica Marijana.

Foto: "Glas Podrinja"

Organizacija i svakodnevna briga
Učiteljica Nataša Jovanović kaže da briga o životinjama na đake deluje veoma pozitivno.

-Najviše mi se dopada što deca dolaze ranije u školu da pomognu oko životinja. Znaju gde stoji hrana, menjaju vodu, donose seno i čiste prostor oko kaveza. Subotom obično menjamo pelet, pa dođu da pomognu. Najteže je uhvatiti činčilu, dok morsko prase nije problem, a veverica je naučila da sama ulazi u kavez. Deca su tu velika pomoć- naglašava ona.

Tigrice su bile posebno atraktivne zbog boja na telu, ali i zahtevnije zbog prosa i perja koje se raznosilo po učionici, pa su od njih odustali. Sada čekaju papagaja Aleksandra da stigne iz odgajivačnice, jer će biti bezbedan i za decu i za prostor.

Foto: "Glas Podrinja"

-Sve životinje su iz pet šopa na Trkalištu i imamo divnu saradnju sa vlasnikom i radnicima. Uvek su tu da pomognu i savetuju nas. Đaci sada najviše pitaju kada ćemo nabaviti ženku morskog praseta, kako bi videli mladunce. Ako ih bude, podelićemo ih deci ili pokloniti zainteresovanima, a novac od eventualne prodaje iskoristiti za hranu i brigu o ljubimcima. To je i lep način da se kod dece razvija preduzetnički duh- smatra učiteljica Nataša.

Životinje kao deo školskog dana
Učenica Una Dragosavljević kaže da je briga o životinjama u školi za nju posebno iskustvo, jer je naučila kako da ih drži, hrani i prepozna kada im nešto prija, a morsko prase joj je omiljeno jer je razigrano i zanimljivo.

Njena sestra Milica Dragosavljević saglasna je da je morsko prase favorit. Ipak, priznaje da u početku nije bila sigurna kako će se snaći.

Foto: "Glas Podrinja"

-I meni je morsko prase omiljeno jer je malo, mekano i slatko. U početku sam se plašila da ga ne ispustim ili da me ne ugrize, ali nije, tako da sam se opustila i sada volim da ga hranim i uzmem u ruke- priča.

Natalija Kačarević ističe da joj se najviše sviđa činčila jer je bela, mekana i uvek se sklupča kada je maze, a njen drugar Momčilo Maljković deli njeno mišljenje i kaže da mu je najlepši deo dana kada može da se igra sa njom i pusti je da prošeta po učionici.

Violeta Bojić kaže da joj je morsko prase najslađe i volela bi da ga ima kod kuće, a veverica joj je takođe zanimljiva jer je okretna, penje se po zavesama i radijatorima i voli da se igra. I Nikola Damnjanović rado provodi vreme sa životinjama, osećajući da i sam na taj način postaje odgovorniji.

Foto: "Glas Podrinja"

-Uživam da ih hranim, puštam iz kaveza i vraćam nazad posle zajedničkog druženja- priznaje.
Briga, posvećenost, nežnost i privrženost, samo su neke od vrlina koje deca razvijaju u kontaktu sa životinjama. Učiteljicama, koje ove vrednosti svakodnevno prenose na đake, najbitnije je da deca budu bezbedna, a okruženje u kome odrastaju, usvajaju znanja i stiču ljudske kvalitete otvoreno da im tu mogućnost pruži. U malom kutku izdvojenog odeljenja u Mišaru nastaje prostor u kome se uče strpljenje, odgovornost i ljubav prema živim bićima, a to su lekcije koje ostaju mnogo duže od onih zapisanih u udžbenicima.