Četvrta Međunarodna konferencija „Globalni izazovi kroz prizmu ruralnog razvoja, u sektorima poljoprivrede i turizma GIRR 2026“

Odsek za poljoprivredno - poslovne studije i turizam Akademije Strukovnih studija u Šapcu domaćin je Četvrte Međunarodne konferencije i sajma „Globalni izazovi kroz prizmu ruralnog razvoja, u sektorima poljoprivrede i turizma GIRR 2026“. Radove predstavljaju predavači iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Mađarske, Slovačke.

-Predavanja će biti iz jako širokog spektra naučnih oblasti: biotehnologije, zaštite životne sredine, menadžmenta, medicine... Živimo u vremenu kada se od nas, kao naučnika, ne očekuje samo znanje, nego i odgovornost. Na planeti Zemlji u ovom trenutku ima 8,3 milijarde stanovnika, a po ekolozima planeta može da podnese oko 2,5 milijardi stanovnika bez opterećenje. Kako taj vroj raste zadatak da rešimo problem hrane i potreba stanovništva upravo je postavljen pred nas naučnike i stručnjake iz određenih oblasti.Tako će se i ovaj skup baviti tim pitanjima - kako povećati proizvodnju, a ne ugroziti prirodne resurse, kako primeniti sve tehnologije, a pridržavati se održivosti i kako da proizvodimo ono što nam treba i onoliko koliko nam treba. Očekujem saradnju, diskusiju i iz toga zaključke, istakla je Ljiljana Tanasić, rukovodilac Odseka za poljoprivredno - poslovne studije i turizam.

Neva Malek Leskovar, direktorka Više stručne škole iz Maribora imala je zanimljivu temu na konferenciji. Predstavila je bezalkoholna vina, za koja je istakla da nisu nov proizvod, nego se prave iz običnog vina kom je "oduzet" alkohol.

-Ova konferencija i naša saradnja sa Akademijom strukovnih studija je dobra prilika za nas. Potpisali smo ERASMUS ugovor i verujem da je ovo samo početak saradnje koja će se manifestovati u budućnosti, rekla je Neva Malek Leskovar.

Milan Blagojević koordinator GIRR-a istakao je da o značaju ove konferencije govori to što je na nju poslato više od 50 inostranih radova i što na njoj ima 13 međunarodnih učešća.

-Konferecnija, iako mlada, postepeno raste i uvećava se. Izvesno je da ćemo utemeljiti put za globalna pitanja, o čemu njen naziv i govori, pogotovu kada je reč o poljoprivredi. Konferencija je interesantna za učesnike, prilika je za mlade istraživače, ne naplaćuje se učešće, imaju priliku da se konsultuju o svim temama i problemima koje žele. Nadam se da ćemo zajedno u 2027. ostvariti još bolji rezultat, rekao je Blagojević.

Prof Branislav Dudić, dolazi sa Fakulteta za menadžment Univerziteta Bratislava. Ujedno radi i u Novom Sadu. Istaka je značaj ove konferencije, pogotovu zbog toga što se održava u Mačvi, bogatoj poljoprivrednim zemljištem i stočarstvom.

-Ovaj kraj je tradicionalno poljoprivredni i dobro je da ima visoku školu strukovnih studija iz oblasti poljoprivrede, kako bi se mladi i dodatno obrazovali i ostali na svojim ognjištima i nastavili da se bave poljoprivrednom, a istovremeno se i usavršavali za taj posao. Ja sam imao plenarno predavanje na kom sam upoređivao Slovačku i Srbiju, odnosno njihove poljoprivrede, da vidimo u čemu smo mi bolji, a u čemu Slovaci, gde se treba usavršavati. Slovačka je u Evropskoj uniji, imaju mogućnost da koriste njihova sredstva, dok mi imamo IPARD fondove i pričali smo o tome kako ih pravilno koristiti da bi srpska poljoprivreda bila konkurentna sa poljoprivredom zemalja EU i ostatka sveta, rekao je Dudić.

Na sajmu su se predstavili proizvođači tradicionalnih proizvoda. Udruženje žena za očuvanje tradicije Pocerine "Kalinovac" izložilo je svoje radove od pustovane vune, ali i druge ručne radove, kolače, voćne prerađevine.

-Učestovali smo i ranijih godina i, pre svega, nam je drago da ponovo imamo priliku da se družimo sa članicama sličnih udruženja. Akcenat nam je na proizvodima od pustovane vune, ali mi svake godine povećavamo ovim proizvoda koje rade naše žene sa sela, a kroz sve njih mi čuvamo našu tradiciju. Imamo vanilice, kao najstariji kolač, druge domaće kolače, ali i različite proizvode od vune, među kojima su i igrače. Neizbežne su prerađevine od voća u vidu džemova, slatka, likera. Težimo povećanju broja članica i širenju i na okolna sela, pa i na Šabac, rekla je Svetlana Zlatarić, članica Udruženja "Kalinovac"