29. april 2026.29. apr 2026.
Autor: Andra Gavrilović (editor) - Znameniti Srbi XIX. veka : 1800-1900 . God. 1. Digital National Library of Serbia (1901). Archived from the original on 2015-03-19. Retrieved on 2015-04-10., Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=18473682
Godišnjica smrti Pop Luke Lazarevića
Pre tačno 174 godine, u Šapcu je preminuo Luka Lazarević, poznatiji kao Pop Luak Lazarević, učesnik Prvog srpskogh ustanka, jedna od najvažnjih ličnosti ove borbe i prvi komandant Šabačke tvrđave nakon oslobođenja grada u Ustanku, praktično prvi gradonačelnik Šapca. Preminuo je 29. aprila 1852. godine i sahranjen je u porti Sabornog hrama Svetog Petra i Pavla.
Luka Lazarević je rođen u Svileuvi, 1774. godine. Školovao se u Sremu, a potom se oženio Marijom, ćerkom imućnog trgovca. Kada je ona iznenada preminula, posvetio se deci i svešteničkoj službi u Koceljevi i Ljuticama.
Godine 1800. janjičari ubijaju Ranka Lazarevića, njegovog brata od strica i već onda je shvatio da će uskoro uslediti borba. Četiri godine kasnije, kada je ustanak podignut, oformio je prvu četu, a on je izabran za vojvodu. Napustio je svešteničku službu i posvetio se vojevanju. Nanosio je teške gubitke u svakom susretu sa Osmanlijama, 1804. i 1805. godine, da bi se posebno istakao u Boju na Mišaru, 1806. godine. Predvodio je konjicu koja je bila ključna za pobedu u tom boju. Luka Lazarević se suočio sa Kulin Kapetanom toga dana.
Bio je ranjen na Mišaru, ali se oporavio i nastavio bitke. Karađorđe, Vožd Ustanka, smatrao ga je svojom desnom rukom. Kada su oslobodili ustanici Tvrđavu u Šapcu, 1807. godine, postavljen je za komandanta Tvrđave. Na tom mestu je bio do 1813. godine. Godine 1811. postavljen je za komandanta sektora od Save do Loznice.
Posle propasti Prvog srpskog ustanka, Luka Lazarević je izbegao, na jpre u Srem, ondašnju Austriju, gde je boravio u više manastira, potom odlazi u Štajersku oblast, a zatim stiže do prostora današnje Ukrajine i Rusije. Tamo živi skromno, baveći se trgovinom i uzimanjem spahiluka u zakup.
Na poziv Miloša Obrenovića, 1833. godine se vraća u Srbiji i u Šabac. Šapčani su ta njega priredili svečani doček. Dobio je na poklon ata, a doselio se u kuću, u glavnoj ulici, koju je dobio na poklon. Bio je protivnik Miloša Obrenovića i dinastije. Za vreme bune Tome Vučića Perišića, bio je uhapšen po naredbi Kneza Mihaila Obrenovića. Po smeni dinastija, izabran je u državni savet.
Penziju je dobio 1847. godine, a pre toga je bio u teškoj materijalnoj situaciji. Preminuo je 1852. u Šapcu, gde je i sahranjen. Ulica koja nosi ime po njemu, u Šapcu, spaja Vinaverov trg i ulicu Kralja Milutina.
Luka Lazarević je rođen u Svileuvi, 1774. godine. Školovao se u Sremu, a potom se oženio Marijom, ćerkom imućnog trgovca. Kada je ona iznenada preminula, posvetio se deci i svešteničkoj službi u Koceljevi i Ljuticama.
Godine 1800. janjičari ubijaju Ranka Lazarevića, njegovog brata od strica i već onda je shvatio da će uskoro uslediti borba. Četiri godine kasnije, kada je ustanak podignut, oformio je prvu četu, a on je izabran za vojvodu. Napustio je svešteničku službu i posvetio se vojevanju. Nanosio je teške gubitke u svakom susretu sa Osmanlijama, 1804. i 1805. godine, da bi se posebno istakao u Boju na Mišaru, 1806. godine. Predvodio je konjicu koja je bila ključna za pobedu u tom boju. Luka Lazarević se suočio sa Kulin Kapetanom toga dana.
Bio je ranjen na Mišaru, ali se oporavio i nastavio bitke. Karađorđe, Vožd Ustanka, smatrao ga je svojom desnom rukom. Kada su oslobodili ustanici Tvrđavu u Šapcu, 1807. godine, postavljen je za komandanta Tvrđave. Na tom mestu je bio do 1813. godine. Godine 1811. postavljen je za komandanta sektora od Save do Loznice.
Posle propasti Prvog srpskog ustanka, Luka Lazarević je izbegao, na jpre u Srem, ondašnju Austriju, gde je boravio u više manastira, potom odlazi u Štajersku oblast, a zatim stiže do prostora današnje Ukrajine i Rusije. Tamo živi skromno, baveći se trgovinom i uzimanjem spahiluka u zakup.
Na poziv Miloša Obrenovića, 1833. godine se vraća u Srbiji i u Šabac. Šapčani su ta njega priredili svečani doček. Dobio je na poklon ata, a doselio se u kuću, u glavnoj ulici, koju je dobio na poklon. Bio je protivnik Miloša Obrenovića i dinastije. Za vreme bune Tome Vučića Perišića, bio je uhapšen po naredbi Kneza Mihaila Obrenovića. Po smeni dinastija, izabran je u državni savet.
Penziju je dobio 1847. godine, a pre toga je bio u teškoj materijalnoj situaciji. Preminuo je 1852. u Šapcu, gde je i sahranjen. Ulica koja nosi ime po njemu, u Šapcu, spaja Vinaverov trg i ulicu Kralja Milutina.
D. B.
Aktuelno
Najnoviji broj
30. april 2026.
