Инфо

Берза

  • aero 849 ▲ 5,47%
  • fito 3.024 ▲ 3,92%
  • gsfd 676 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ▼ -0,90%
  • irtl 900 ▼ -5,26%
  • jesv 6.350 ▲ 0,95%
  • kmbn 3.279 ▲ 0,03%
  • mtlc 1.900 ▼ -2,06%
  • niis 692 ▲ 1,76%
  • pdza 8.300 ⚫ 0,00%
  • ptlk 20 ⚫ 0,00%
  • rso15102 125,79 ▲ 0,26%
  • rso18171 111,30 ▲ 1,27%
  • tgas 12.900 ▼ -0,76%
  • tigr 51 ⚫ 0,00%
  • tlkb 13.105 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.400 ▲ 15,79%
  • trgom 955 ▲ 0,32%
  • vbse 2.950 ▲ 5,77%
  • vpdu 24.001 ▼ -9,45%
(7. новембар 2019.)

Данас: Економисти Србије супростављених мишљења о оправданости повећање плата

Данас: Економисти Србије супростављених мишљења о оправданости повећање плата
(Бета) - Економисти Србије имају подељена мишљења о томе да ли ће повећање плата у јавном сектору од осам до 15 одсто допринети расту бруто-домаћег производа или ће угрозити ценовну конкурентност привреде, пише београдски дневни лист "Данас".

Уредник часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ), економиста Иван Николић рекао је да ће се нешто бржи раст домаће тражње због повећања плата у јавном сектору, прелити и на приватни, те подстаћи привредни раст.

У анализи МАТ-а у периоду од јануара 2017. године до јула 2019. године номинални раст зарада у јавном сектору од један одсто у просеку је утицао на раст и у приватном сектору за око 0,93 одсто.

Николић је оценио да је у претходне три године продуктивност рада расла знатно брже од плата, па да последње повећање није забрињавајуће за ценовну конкурентност.

По подацима Евростата, како је навео Николић, продуктивност привреде, односно додата вредност по раднику у прерађивачкој индустрији 2017. године била је 11,8 одсто, односно за 100 евра које послодавац потроши за плату радника у прерађивачкој индустрији добије нову вредност од 190 евра.

По уделу трошкова рада у укупној вредности производње испред Србије су само Мађарска и Бугарска са 11,4 одсто, односно 11,6 одсто, а највећи удео трошкова рада у укупној вредности производње су у Немачкој, 21,4 одсто.

"Због технолошке структуре наше привреде производимо робу са нижом додатом вредношћу, али су зараде тих радника још ниже, па је наш просечни радник конкурентнији од просечног у ЕУ", рекао је Николић.

Професор Економског факултета у Београду и уредник часописа Квартални монитор Милојко Арсић оценио је да на снажан раст плата у приватном сектору у току ове године пре свега утиче емиграција радника у инострансво, а да је утицај повећања плата у јавном сектору на приватни сектор знатно слабији него што се тврди.

"Аналите показују да су реалне плате у последњих неколико година расле брже од продуктивности што је допринело паду ценовне конкурентности", рекао је Арсић.

Истакао је да је на дуги рок повећање плата једино одрживо ако је у складу с растом продуктивности, иначе ће се повећати спољнотрговински дефицит или порасти инфлација.
Данас

Најновији број

7. новембар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa