Инфо

Берза

  • aero 800 ⚫ 0,00%
  • aven 1.250 ▲ 0,08%
  • enhl 500 ⚫ 0,00%
  • jmbn 5.105 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.540 ▼ -0,31%
  • kmbnpb 870 ▲ 8,75%
  • niis 551 ▲ 0,55%
  • rso1491 138,68 ⚫ 0,00%
  • vbse 2.700 ▼ -0,22%
(20. фебруар 2020.)

Заштита животне средине - област у којој Србија највише заостаје за светом

Извор: Бета

Извор: Бета

Заштита животне средине је област у којој Србија највише заостаје за светом, оцењено је данас на дебати "Заштита животне средине – земљиште, вода, ваздух", уз подсећање да је у ту област, према прорачунима стручњака, потребно уложити око 8,5 милијарди евра у наредних 10 до 15 година.


"Србија недопустиво мало новца одваја за заштиту шивотне средине. Не постоји област у којој Србија више заостаје за светом него што је то заштита животне средине", казао је члан Фискалног савета Владимир Вучковић.


Према његовим речима, 8,5 милијарди евра улагања у екологију је достижно за Србију и њен буџет.


"За сада издвајања за те намене износе између 150 и 200 милиона евра годишње из републичког и локалних буџета, а потребно је сваке године то повећавати, најпре на око 500 милиона евра годишње у наредних пет година, па онда још више", рекао је он.


Вучковић је нагласио да ће највише новца бити потребно за успостављање еколошких стандарда у области вода и то више од две милијарде евра, пре свега за изградњу око 10.000 километара канализационе мреже, за око 350 постројења за пречишћавање воде, јер их у Србији тренутно има само четири.


Додао је и да је за уређење депонија и област отпада потребно око 1,5 милијарди евра, јер "постојећих осам регионалних депонија не обављају све потребне функције као што су сепарација, третирање отпада" и упозорио да постоји и више хиљада дивљих депонија.


Вучковић је казао и да је за решавање загађења ваздуха потребно 1,5 милијарди евра из буџета.


Истакао је да у Србији тренутно "више од три милиона грађана отпадну воду испушта у септичке јаме, око половина водовода не обезбедјује воду која је исправна за пиће, два и по милиона градјана удише ваздух који није здрав, док се и оне воде које се скупљају у канализацију готово уопште не прерадјују него се испуштају у реке".


Он сматра да животна средина још није приоритет, иако би то морала да буде и у друштву и при расподели новца из буџета, "из кога се превише улаже у сектор безбедности".


Професор на Физичком факултету Владимир Ђурђевић упозорио је да се Србија налази у региону где су климатске промене интензивније него у остатку света.


"У последњих пет година је око 15 одсто планете било топлије за два и више степени од периода пре индустријске револуције, а међу погођеним државама нашла се и Србија", казао је он и додао да то указује да се овде клима брже мења него у остатку света.


Додао је да је проблематично и то што је "листа хазарда која ће се појављивати у Србији у будућности дужа од просека у ЕУ и света, а на њој се налазе полаве, суше, екстремне температуре, ризик од пожара".


Ђурдјевић је подсетио да је већ било таквих појава у претходној деценији, попут суша у 2012. или полава 2014. које су значајно утицале на бруто домаћи производ (БДП).


"Те екстремне природне појаве, које ће се одражавати на БДП-а, вероватно ће се годишње утицати са два и више процената на раст привреде, што значи да би наш економски развој због тога потенцијално могао да буде угрожен", казао је он.


Указао је и да због слабог економског потенцијала, земље попут Србије, нису у стању да предузму конкретне мере како би се тако нешто предупредило, односно да се друштво адаптира на климатске промене.


"Из онога што нам се до сада дешавало нисмо ништа научили. Велики инфраструктурни пројекти и даље се раде без размишљања о томе да за 20 или 30 година временске прилике неће бити иста као данас", казао је Ђурђевић и додао да због тога треба да се пројектује и зида за екстремније временске услове.

Истакао је и да држава мора да покаже веће залагање за промену основа енергетског система, заснованог на фосилним горивима, која мора да се базира на обновљивим изворима, пре свега ветру и сунцу.


Професор и редовни члан Српске академије наука и уметности, Одељења хемијских и биолошких наука, Владимир Стевановић указао је да је однос према животној средини добар показатељ стања у друштву, његове уређености и бриге, подсетивши да решавање проблема заштите животне средине није само еколошко, већ и економско и опште друштвено.


За Стевановића је однос према животној средини у Србији разочаравајући, наводећи и да је Министарство заштите животне средине у "трећем реду" у рангирању министарстава, те да је у сталном сукобу интереса са осталим министарствима.

"Место човека у биосфери је такво да га нема ниједна друга органска врста - има га свуда, користи све и његова популација расте, а он се понаша ниподаштавајуће према природи, иако без тог бесплатног 'сервиса' ресурса који му она пружа не би могао да опстане", казао је он.

Стручњак за кломатске промене Данијела Божанић оценила је да се последњих година у Србији проблеми очигледног загађења обично правдају ниским водостајем, температурним инверзијама и тиме што су поједини градови смештени у котлинама, без да се укаже на стварне узроке као што су на пример недостатак филтера за ваздух и пречишћивача за воду.


Као пример у каквој ситуацији је животна средина у Србији, навела је да се тренутно пречишћава измедју осам и 16 процената свих вода, док се у Индији пречишћава 30 процената воде.


Божанић је казала да у Србији не сме да постоји изговор за мала улагања у област заштите животне средине, јер су искуства показала да инвестирање у ту област не утичу пад привреде.


"Од 1990. до 2016. године Европска унија смањила је емисију гасова са ефектом стаклене баште, пре свега улагањем у енергетски сектор, за 23 одсто уз истовремено повећање БДП-а од 53 одсто", рекла је Божанић.

Саветница у Светској здравственој организацији (СЗО) Елизабет Пауновић навела је да се однос према заштити животне средине најбоље види по утицају на здравље људи.

"У Србији је стање далеко од ружичастог и највећи појединачни негативан утицај на људско здравље, као и свуда у свету, има загадјени ваздух. Према проценама СЗО, у Србији се годишње деси 6.400 превремених смтри због загадјеног ваздуха, што је према броју становника веома висок проценат", казала је она.


Пауновић је подсетила да је 2015. СЗО у сарадњи са ОЕЦД-ом урадила истраживање за земље Европе које је показало да Србију здравствене последице загађеног ваздуха коштају једну трећину БДП-а.


Дебату о екологији је организовала група независних медија (Нова економија, Време, Данас, Бета, Фонет и Јужне вести) у оквиру друштвеног дијалога "Србија 2030. - који је наш пут?" о темама које су стратешки важне за даљи правац развоја српског друштва.


Дебату је подржала амбасада Шведске кроз свој програм "Дриве фор Демоцрацy".
Извор: Бета

Најновији број

2. април 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa