Зеленовић и Пауновић: У Шапцу и Параћину постоје услови за слободне изборе

Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић изјавио је у Утиску недеље да његова одлука о изласку на локалне изборе не представља кршење Споразума са народом, јер у Шапцу постоје услови за слободне и демократске изборе. Потпредседник ДС-а и градоначеник Параћина Саша Пауновић рекао је да још није донео одлуку о изласку на локалне изборе, и да чека одговор странке на молбу да се Параћин изузме из одлуке о бојкоту. Политички аналитичар Цвјетин Миливојевић мишљења је да је опозиција требало да тражи раздвајање локалних и парламентарних избора.

Градоначелник Шапца и лидер странке Заједно за Србију Небојша Зеленовић донео је одлуку да изађе на локалне изборе у том граду и поред одлуке Савеза за Србију да се избори бојкотују на свим нивоима. СЗС је потом саопштио да се Зеленовић таквом одлуком дисквалификовао из даљег рада Савеза и српске опозиције која бојкотује изборе и поштује обавезе према грађанима из Споразума са народом.

"Нисам никога слагао, нисам никога обмануо, и не мислим да сам прекршио Споразум са народом", одговорио је Зеленовић у Утиску недеље. Како је објаснио, у Споразуму са народом пише да се неће учествовати на лажним изборима, док у Шапцу постоје слободни локални медији, демократски локални парламент - а самим тим и демократска градска изборна комисија - али и воља грађана да се боре за оно што су досад освојили.

"Разумем ја да је негде Сандокан на нивоу досетке, али (Милан Остојић) Сандокан је опасан за Шабац. Сандокан је озбиљан криминалац, који је вођа организоване криминалне групе - 'шабачке групе', и који је осуђен на 20 година робије, и јавили су ми људи који то раде - сад је он шеф СНС-а у Шапцу. То је страшна опасност за град Шабац. Страшно је што у Србији има 170 Сандокана, и тужно је што имамо прилику да се боримо само у једном или два места против таквих типова, али то је игра судбине и ја не бежим од ње, и ја ћу се борити", поручио је Зеленовић.

Казао је и да би волео да СЗС подржи одлуку странке Заједно за Србију о изласку на локалне изборе у Шапцу, јер како је рекао, не види да има ишта лоше у томе да имамо једно или два места у Србији у којима се води нормалан политички живот.

Мишљења је да одлука о изласку на изборе у Шапцу заправо јача идеју бојкота републичких избора, јер показује да је опозиција спремна да изађе на изборе тамо где постоје услови за то, па и да је могућа победа тамо где постоји минимум поштених услова.

Пауновић: Некога ћу морати да издам

Да ли ће градоначелник Параћина Саша Пауновић кренути стопама Зеленовића и изаћи на локалне изборе, још није извесно, јер како је рекао у Утиску недеље, одлуку ће донети након што добије одговор Демократске странке на молбу да се град из којег долази изузме из одлуке о бојкоту.

"Тек иза тога можемо да знамо шта нам је чинити (...) Неку одлуку ћу морати да донесем. Постоје те две јавности - опозициона јавност Србије и ДС-а, и јавност Параћина, људи за које сам радио. Неког ћу морати да 'издам', било коју одлуку да донесем", казао је Пауновић.

Уколико странка не подржи његову молбу, рекао је да на изборе не би изашао као члан ДС-а, јер странка не треба да трпи последице једне локалне одлуке.

Поновио је и аргументе за излазак на изборе које је изнео и Зеленовић - да у Параћину посотоје слободни медији који се пројектно суфинансирају, као и да састав локалне изборне комисије одређује локални парламент који опозиција у претходном периоду није бојкотовала, као што није бојкотовала ни шабачки, јер у њима постоје демократски услови за нормалан парламентарни живот.

Миливојевић: Требало је тражити раздвајање избора

Гост Утиска недеље био је и политички аналитичар Цвјетин Миливојевић који је казао да му аргументи Зеленовића и Пауновића делимично пију воду, али да је и раније упозоравао на то да је Србија једина земља у Европи у којој су локални избори већ 30 година спојени са неким "великим" изборима - или парламентарним или председничким.

"Шта је моја примедба? Нико од њих, рачунајући и странке које су имале власт, није јавно кандидовао ту тему, чак ни у првим разговорима на ФПН-у на којима су учествовали. (...) Постоје модуси да се изађе на локалне изборе и да се бојкотују велики избори (...) Крунско питање је раздвајање (локалних и парламентрних избора). Је ли то однос према провинцији? Јесте, то је београдски однос према провинцији - једном мухом, у овом случају Александром Вучићем, да победите на свим изборима", казао је Миливојевић.

Стога је упитао и како ће у пракси изгледати излазак на локалне изборе, а бојкот парламентарних, када грађанин на бирачком месту добија два листића, и где на оба пише "Александар Вучић, за нашу децу".

"Тешко је одлучити се сад, чека ме комисија, како да не узмем један листић... Надам се да размишљају како да реше тај врло важан проблем. То значи и повећавање излазности, чиме се идеја бојкота урушава", упозорио је Миливојевић.

Зеленовић и Пауновић: Ко се боји сигурно неће бојкотовати изборе

Зеленовић и Пауновић, с друге стране, сматрају да је могуће спровести бојкот парламентарних избора са истовременим изласком на локалне.

"Формално су локални избори потпуно одвјени од парламентарних. Локалне спроводи градска или општинска изборна комисија, а парламентарне спроводи радно тело. Улазите, имате један списак и један листић за локалне изборе, тај листић за локалне узмете и потпишете списак, онда дођете за парламентарне и не узмете листић и не потпишете се", објаснио је Зеленовић.

Пауновић је додао и да ће они који се плаше сигурно изаћи на изборе, док код оних који бојкотују изборе страха нема.

"Тај који се плаши ће да гласа све могуће, а ко хоће да бојкотује, неће изаћи ако сматра да не треба, иако ради у болници или управи, а кад дође, гласаће за оне које треба да гласа", казао је Пауновић.

Зеленовић и Пауновић су рекли и да није тајна да постоје капиларни гласови, као и да поново очекују џипове на улицама, јер их је било и на изборима 2016. године, али и да очекују да ће успети да се изборе са притисцима.

"Не знам да ли ће бити 1.500 или 3.000 џипова или аутомобила, али оно што знам је да ће бити поштена борба", рекао је Зеленовић.

Пауновић је подсетио на случај општине Чајетина где су грађани, према речима тамошњег председника општине Милана Стаматовића, након што су видели сумњиве џипове на улицама, почели масовније да излазе на изборе и гласају за њега, јер нису хтели да им такви са џиповима дођу на власт.

Додао је и да Општинска изборна комисија, уколико уочи да је оно што се збива "ван сваке памети", може да обустави изборни процес услед недостатка услова.

Када је реч о раздвајању локалних од републичких избора, казали су да у СЗС није било разговора о тој теми, јер нису желели да споредним питањима крње фронт бојкота који се успостављао. Мада је Пауновић рекао да председник ДС-а Зоран Лутовац јесте помињао ту могућност у јавности, али да је исувише мало времена било на располагању да се изврши таква промена законодавства.

Миливојевић: Успех бојкота се не мери излазношћу

Миливојевић није сагласан са оценом да су локални избори споредни фронт, и мишљења је да је локални фронт некада важнији од великог. Победе опозиције над Милошевићем 2000. године не би ни било да опозиција није успела да сачува изборну победу у 50-ак градова и општина 1996/97, истакао је он.

Казао је и да се успех бојкота не мери излазношћу, већ чињеницом да ли ће парламент, после избора, имати пун легитимитет или не. Судећи по данашњој изјави председника Вучића да ће Србији до краја године бити понуђено решење за Косово које "неће смети да прихвати, али неће моћи да одбије", парламент неће имати пун легитмитиет, додао је он.

"Зато су њему битни избори у пуном капацитету, да би себе могао да легитимише као некога ко одлучује о кључним националним питањима - докле је Србија", казао је Миливојевић.