Интернет претиче телевизију у популарности, али не и у информисању у Србији

У Србији је више људи почело да на дневном нивоу прати интернет него телевизију, али то не значи да су се догодиле тектонске промене у информисању градјана, јер се корисници интернета више информишу шта раде чланови њихових породица и пријатељи на Фејсбуку или Инстаграму него што добијају информације од друштвеног или политичког значаја, закључци су истраживања агенција Нилсен и Ипсос.

Како је пренело Удружење новинара Србије (УНС), према истраживањима тих агенција у које је УНС имао увид, интернет је 2019. године дневно користило 72 одсто грађана, док је телевизију пратило 69 одсто, радио станице слушало 37, док је штампу – дневну, недељну, периодичну, пратило 30 одсто становника Србије.

Пре само пет година, чак 59 одсто грађана је пратило један или више штампаних медија, па је приметно да је највећи пад у медијском сектору имала управо штампа, пише УНС.

"Истраживачи напомињу да телевизија и даље има примат када се посматра праћење медија на недељном нивоу, јер има људи који повремено гледају неки ТВ садржај, једном у пар дана, док значајан број грађана никада не користи интернет", наводи се у саопштењу УНС-а.

Када се посматра праћење медија на недељном нивоу, чак 88 одсто у току једне недеље гледа неки од ТВ канала, док интернет прати 74 одсто.

"У истраживањима нам се често дешава да људи кажу да не користе интернет, а затим наведу да редовно прате на мобилним телефонима Фејсбук, Јутјуб или неке од друштвених мрежа. У великом расту интернета највећу улогу имају смарт телефони које данас има скоро четири петина корисника телефона, али интернет и даље знатно заостаје као извор политичког информисања за телевизијом", изјавио је консултант Ипсоса Срђан Богосављевић.

Додао је су на телевизијама политичке дебатне емисије доживеле драматичан пад гледаности - једне недеље су две главне емисије тог типа Хит твит и Утисак недеље заједно имале три до четири пута мањи аудиторијум од емисија забавног типа Ја волим Србију или Никад није касно - али су дневни прегледи вести и даље остали главни извор информисања.

Богосављевић наводи да су у САД, на пример, друштвене мреже одиграле велику улогу у победи Доналда Трампа на председничким изборима 2016. године.

Тада је Трамп против себе имао готово све мејнстрим медије осим Фокс њуза, али аналитичари сматрају да победу над медијски фаворизованој Хилари Клинтон може да захвали друштвеним мрежама, казао је он.

"Ми смо имали пре Трампове победе имали још невероватнији пример утицаја друштвених мрежа, када је Фејсбук имао огромну улогу у такозваном Арапском пролећу, али у Србији ниједна партија није показала озбиљне амбиције да шаље поруке преко те или других утицајних друштвених мрежа", додаје Богосављевић.

Према истраживању које је спроведено у старосној групи од 15 до 65 година, корисници интернета највише одлазе на Фејсбук (68,2 одсто), Јутјуб (59,8 одсто) и Инстаграм (43,6 одсто), док најпопуларнију мрежу домаће политичке елите Твитер прати 15,4 одсто градјана.

Од саговорника УНС-а се може сазнати да има око пола милиона Твитер налога, од којих је 300.000 неактивно, а бар 50.000 припадају чувеним ботовима који су ту подрже свог или нападну противничког лидера.

"Иако активности на Твитеру нису помогле опозиционим лидерима да прошире број својих симпатизера, њихови неопрезни или запаљиви твитови су им често отварали врата свих режимских медија, који су умели да од једног твита направе читаве серије емисија или насловних страна о скандалима опозиције", додаје УНС у саопштењу.