Стручњаци за пољопривреду: По производњи 2020. година просечна, финансијски резултати бољи

Стручњаци за пољопривреду оценили су данас да ова година у Србији неће бити рекордна по производњи, већ просечна, али да ће то добрим делом надоместити, осим у говедарству, више цене и бољи финансијски резултати.

Милан Простран рекао је за Бету да ће ова година у пољопривреди бити просечна, али да су због тржишних услова и раста цена, пре свега основних ратарских култура кукуруза, пшенице, сунцокрета и соје финансијски резултати бољи него када род буде већи.

"У последњих десет година учешће пољопривреде у стварању бруто домаћег производа (БДП) било је око 9,5 одсто, а ове године би вредносно могло да износи око 15 одсто", рекао је Простран.

Додао је да су цене соје и сунцокрета више за чак 20-30 одсто у односу на 2019. годину, што ће надокнадити приходе, изгубљене на приносима.

Простран је рекао да је због пандемије и смањеног извоза и прилива туриста највећи проблем у сточарству, односно у вишковима товних јунади за које је тешко наћи тржиште, па су цене тог меса драстично пале.

Истакао је да ће се у Србији осетити и "велики притисак" свињског меса извезеног из Немачке јер је Кина обуставила увоз из те земље.

Приноси у пољопривреди су, према речима професора у пензији Мирослава Малешевића, просечни, па чак и кукуруза, иако се због кише очекивао рекордан род.

"У последњих десет година просечан род кукуруза био је од шест до 7,5 тона по хектару, а не верујем да ће ове године бити осам тона", рекао је Малешевић.

Суша је, према његовим речима, направила већу штету него што се процењивало пре месец дана, а део губитака у приносима настао је због непримењених агротехничких мера.

Истакао је да су приноси соје и сунцокрета, због недостатка влаге, испод вишегодишњих просека, а да се свега два одсто кукуруза од око скоро милион хектара, наводњава.

"Раст цена кукуруза, пшенице и осталих ратарских култура је знак да те робе нема на залихама и да је понуда мања у односу на тражњу", рекао је Малешевић.

Професор за воћарство на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је да су процене да је род воћа мањи за пет-шест одсто у односу на прошлу годину, али да су цене појединог воћа више од 25 до 30 одсто.

"Србија ове године од извоза воћа може да очекује девизни прилив од око 600 милиона долара", рекао је Кесеровић.

Расту цене воћа, посебно јагода јер више нису забележене у последњих 15 година, допринела је већа потражња због пандемије вируса ЦОВИД-19 и потребе да се у организам уноси више витамина.

Кесеровић је рекао да су високе и цене јабука које се извозе и да је ове године проблем био једино са ниским ценама вишања, купина и шљива.

Извор Бета