Инфо

22. октобар 2020.22. окт 2020.
Бета

Бета

Светска банка: Пад БДП-а Србије ове године три одсто, опоравак наредне године

Српска економија ће после више година солидног раста ове године бити у рецесију, а пад бруто домаћег производа (БДП) износиће три одсто, док се у 2021. очекује раст од 2,9 одсто, саопштила је данас Светска банка.

"Дуготрајна криза изазвана ковидом-19 током лета, избори, успоравање законодавне активности и економска кретања широм света утицаће на раст у овој години", наводи се у новом економском извештају Светске банке.
Указано је да је још један разлог за спорији опоравак у другој половини 2020. висока основица за поредјење из друге половине 2019.

Учешће радне снаге и незапосленост бележе пад током пандемије, истакла је Светска банка и додала да су мере изолације уведене због пандемије спречиле велики број радника да нађу посао, што је довело до њиховог напуштања тржишта рада.

У другом кварталу ове године, у односу на 2019. на тржишту рада било је 183.000 људи, међу којима је 132.000 претходно имало посао у сивој економији, па је тако стопа пала на рекордно ниских 7,3 одсто.

Међутим, како је истакла Светска банка, прави утицај пандемије на тржиште рада можда неће постати познат све до истека програма субвенција за зараде. Тај програм је зваршен у септембру.

Додаје се да је државни пакет мера помоћи привреди довео до рекордно високог дефицита од 4,8 одсто годишњег БДП-а у другом кварталу, уз раст јавног дуга од 6,1 процентних поена од децембра 2019. на 59 одсто БДП-а на крају јуна 2020.

"Чини се да је утицај на сиромаштво за сада ублажен", наводи се у извештају Светске банке и указује да би боље циљане интервенције оствариле исти утицај уз знатно ниже фискалне трошкове.

Анализе Светске банке су показале да је утицај мера подршке на привреду био позитиван, али да би и мање издашан али боље циљан пакет могао да оствари исти утицај, те да су најтеже погођена предузећа могла да добију обимнију помоћ, чиме би се ефекти пандемије ублажили још више док би се фискални трошкови програма снизили.

"Ниска инфлација и снажна позиција Народне банке Србије (НБС) представљале су снажан темељ за одговор монетарне политике на пандемију. Инфлација је у 2019. била стабилна на ниском нивоу, каква је остала и до краја августа 2020, при чему је раст цена износио 1,9 одсто", оценила је Светска банка и додала да је после умереног слабљења динара у односу на евро у 2019. динар задржао вредност током 2020, првенствено захваљујући интервенцијама НБС на девизном тржишту.

Пандемија је проузроковала и успоравање кредитне активност и банка па је укупна вредност нових кредита одобрених привреди смањена се за 24,2 одсто у другом кварталу у поредјењу са истим периодом прошле године, а износ нових инвестиционих кредита привреди опао је за 47,1 одсто.

Ненаплативи кредити наставили су силазну путању, са 4,1 одсто у децембру на 3,7 одсто у јуну., навиди се у извештају Светске банке.

"Финансирање дефицита текућег рачуна постало је разлог за забринутост, пошто је спољни дуг у 2020. почео да расте, са 61,9 одсто БДП-а крајем 2019. на 69,9 одсто на крају јуна 2020. Мада је дефицит текућег рачуна изражен у еврима био нижи за 11 одсто него годину дана раније, његово учешће у БДП-у достигло је 2,9 одсто", навела је Светска банка и упозорила да је дефицит спољнотрговинске размене наставио да расте, повећавши се у првој половини године на 2,6
милијарде евра.

Финансирање дефицита текућег рачуна по процени Светске банке не представља проблем, иако су нето стране директне инвестиције опале у првој половини године за 19 одсто, а у оквиру њих приливи иностраног капитала смањени 44 одсто.

Према пројекцијама Светске банке, значајнији опоравак српске економије ће почети у 2021, али ће вероватно бити спорији од очекиваног.

"Инвестиције се неће ускоро вратити на претходне нивое, а потрошња ће остати нижа јер ће се стварни утицај на запосленост и зараде осетити тек крајем 2020. или почетком 2021. Са оздрављењем привреде, јавни сектор ће морати да изврши обимније корекције у циљу елиминисања ефеката фискалних подстицаја из 2020. годину", навела је Светска банка.

Процењено је да нижа јавна потрошња и њен утицај на приватну потрошњу и инвестиције могу у 2021. успорити опоравак, при чему се тренутно пројектује раст БДП-а од 2,9 одсто.

"И даље су присутни бројни ризици. Поред неизвесности која прети глобалној привреди, основни сценарио суочава се и са унутрашњим ризицима. Могу се реализовати потенцијалне обавезе које утичу на јавне финансије, и то нарочито оне које се односе на погоршање резултата пословања јавних предузећа
(Телеком Србија, Ер Србија, поред оних која се већ дуго суочавају са финансијским изазовима као
што су железнице и Србијагас)", упозорила је Светска банка у економском извештају за Србију.

Наведено је и да "развој политичких прилика, посебно у погледу преговора о Косову, могао би да скрене пажњу владе са спровођења неопходних реформи, од којих су са становишта раста најважније оне које се тичу унапређења пословног окружења".

"Постоје и фактори који могу да доведу до мањег пада ове године и до бржег раста следеће године,
углавном односећи се на бржи опоравак извоза, стране директне инвестиције и домаћу тражњу. Са друге стране они углавном зависе од брзине спровођења структурних реформи, процеса прикључења ЕУ и дешавањима на светским тржиштима", истиче се у извештају Светске банке.
Извор: Бета

Најновији број

26. новембар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa