Банке подстичу пројекте хидро-централа који уништавају реке Балкана

БЕОГРАД, 18. марта 2018. (Бета) - Међународне развојне банке подржале су најмање 82 хидро-енергетска пројекта широм Југоисточне Европе, укључујуц́и и у заштиц́еним подручјима, чиме доприносе уништавању нетакнутих балканских река, наводи се у студији међународне невладине организације "CEE Bankwatch Network"..

Од 2005. године Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Европска инвестициона банка (ЕИБ) и Група Светске банке одобриле су кредите и гаранције од укупно 727 милиона евра за 82 хидро-електране.

То обухвата 37 пројеката у заштиц́еним подручјима - националним парковима и подручјима "Натура 2000" и у међународно признатим областима високе вредности биодиверзитета као што су значајна подручја где се окупљају птице.

У студији која обухвата Албанију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Косово, Македонију, Црну Гору, Србију и Словенију, наводи се да је ЕБРД највец́и познати финансијер хидроенергетике на Балкану који је са 126 милиона евра подржао укупно 61 хидроенергетско постројење, од чега 29 у заштиц́еним подручјима или међународно признатим подручјима значајним за биодиверзитет.

Студијом којом је допуњен извештај из 2015. године, утврђено је да новац који пласирају комерцијалне банке "игра кључну улогу у омогуц́авању контроверзних хидроенергетских пројеката".

"Финансирање које пружају комерцијалне банке је теже пратити због недостатка транспарентности у том сектору, али аутори студије су идентификовали 158 постројења с таквим финансирањем, од којих је 55 у заштиц́еним подручјима или међународно признатим подручјима значајним за биодиверзитет", пише у саопштењу.

У Србији су водећи финансијери таквих пројеката банке Ерсте (26 пројеката) и Уникредит (10).

Ерсте банка је финансирала групу од седам постројења на граници Националног парка Копаоник, код Јошаничке бање. Те хидролектране, и још осам у истом подручју које се финансирају из других извора, оставиле су, како је наведено, велики део локалних река с мало или без и мало воде током вец́ег дела године.

Уницредит банка финансира пројекат "Звонце" код Бабушнице, који се сада гради, упркос протестима мештана околних села.

Дванаест пројеката у Србији, чији су финансијери утврђени, налази се у заштиц́еним подручјима, а највец́и притисак је у Парку природе Стара Планина, будуц́ем подручју под заштитом ЕУ, Натура 2000.

У студији је наведено да од мултилатералних развојних банака, ЕИБ предводи по посредним кредитима преко комерцијалних банака чиме је финансирала 12 пројеката у Србији.

ЕБРД је и у пројектима рехабилитације старих хидроелектрана, као и у четири директне инвестиције код Јошаничке бање, и пет пројеката за које је новац пласиран преко Уникредит и једном преко банке Сосијете женерал.

"ЦЕЕ Банкњатцх Нетњорк" упозорава да хидронергетска постројења свих величина и капацитета могу имати значајне штетне утицаје на заштићена подручја, нарочито када недостаје средстава и способности за "одлучан инспекцијски наџор".

Због повлашћене цене откупа електричне енергије, предвиђене за мале хидроелектране, тај сектор привлачи инвеститоре повезане политичким и економским елитама које "често послују на граници или с друге стране закона".

Аутори студије и сарадници истичу да Србија треба да развија сектор обновиљивих извора енергије, али упозоравају да је штета коју проузрокују мале хидроелектране велика у поређењу с произведеном електриченом енергијом.

Они сматрају да финансијери морају преузети део одговорности и осигурати усклађивање с домаћим и међународним стандардима, јер "неодговорне инвестиције могу заувек уништити стотине нетакнутих балканских река".

Упозорава се да је око 2.800 нових брана планирано на територији између Словеније и Албаније, због чега су "EuroNatur" и ""RiverWatch" покренули кампању "Сачувајмо плаво срце Европе", у оквиру које је урађена студија о финансирању малих хидроелектрана.