Инфо

17. јануар 2021.17. јан 2021.
Фото Бета

Фото Бета

Михајловић: Струја неће скоро поскупети, мора више да се уради на реформи ЕПС-а

Струја неће скоро поскупети, мора више да се уради на реформи Електропривреде Србије (ЕПС), рекла је министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић.

Она је у интервјуу агенцији Бети рекла да "ЕПС, као и сва друга јавна предузећа морају да се среде када је реч о трошковима и приходима и да тада може да се прича о реалним ценама".

"Повећали смо цену струје за око 150 динара по просечном рачуну од 3.000 динара, што ће се примењивати од фебруара, и знам да ниједна цена није добра за грађане, свака је висока, али морамо водити рачуна и о основној производњи", рекла је Михајловић.

Додала је да "цена струје не може да покрива трошкове ЕПС-а који можда нису реални и да регулаторна агенција (Агенција за енергетику Србије) мора да веже цену струје, која је у Србији међу најнижим у Европи, за извор енергије и пословање".

Реформа ЕПС-а је, према њеним речима, почела 2014. године, када је донет Закон о енергетици, а за тих шест година "нико се није суштински бавио поделом делатности, приходима и расходима, не само у том предузећу него и у 'Србијагасу' како би се оформиле фирме које обављају посао од општег интереса за све грађане, испоручују квалитетну енергију и енергент и остварују профит".

"Ових дана због поплава неки крајеви у Србији немају електричну енергију, не због толике непогоде него зато што се претходних година није улагало ни у дистрибутивну мрежу ни у трафостанице", рекла је Михајловић.

Често се у ЕПС-у, како је рекла, не зна шта је тачно најважнија инвестиција и да јој се чини да је више новца одлазило у повезана предузећа него у основни бизнис.

Истакла је да је Влада Србије донела одлуку да се у ЕПС-у који има производњу, руднике, термоелектране, хидроелектране и оператора дистрибутивног система (ОДС) поделе делатности и да се у дистрибуције и трафостанице и неколико наредних година уложи 300-400 милиона евра да се не би дешавало да потрошачи немају струју зато што је пао снег или избила поплава.

Најважније је, како је рекла, да се произведе довољно струје и да буде доброг квалитета како не би, не у Београду, него у појединим деловима Србије струја у току дана нестајала пет-шест пута на неколико секунди или минута.

То, према њеним речима, онемогућава нормалан рад кућних апарата и изазива штету, па због тога у "другом кораку" потрошачима треба обезбедити квалитетну струју, а не да морају да примају оно што им се испоручи, а треба им обезбедити и услове да бирају испоручиоца.

На питање да ли је за реформе у ЕПС-у одговорно актуелно руководство, Михајловић је рекла да "хитно морају да се распишу конкурси за директоре јавних предузећа, да критеријуми морају да буду јасни и да не могу да трају пет година".

"Јако је важна одговорност људи који управљају јавним предузећима. Они који данас њима управљају имају најлепше занимање, држава ускаче са новцем, решава проблеме, а директори немају никакву одговорност и не полажу рачуне, зашто је изабрана нека инвестиција, зашто није завршена или зашто грађани немају струју", рекла је Михајловић.

Додала је да "када се руководство изабере на конкурсу, оно одговара именом и презименом, а да је разлог зашто тако није било претходних година, то што је Министарство рударства и енергетике било по страни и прилично спавало, што је била озбиљна грешка".

Министарство рударства и енергетике, према њеним речима, припрема измене закона и укључило је у тај посао предузећа и стручне домаће и међународне институције да се види шта је најбоље за развој енергетике у Србији".

Михајловић је на питање шта је обећала Енергетској заједници која је претила казном због тога што нису раздвојене делатности у Србијагасу и Југоросгасу рекла да то нису обећања која доводе Србију у проблем, већ омогућују развој енергетике.

"Данас све дистрибуције немају лиценце за рад, то не постоји нигде у свету. Донели смо одлуку на Влади Србије да се промени све што за претходних шест година није урађено из незнања или намерно", рекла је она.

Додала је да ће то омогућити да се отвори Поглавље 15 у процесу интеграције Србије у ЕУ где је један од највећих проблема што се не зна шта се дешава у државним предузећима, а да грађани због тога трпе, а привреда има највишу цену гаса у Европи.

На питање да ли ће против тих промена и даље бити директор Србијагаса Душан Бајатовић, Михајловић је рекла је "донета одлука Владе Србије, а да и 2014. године није било лако радити са Србијагасом".

"Подсетићу да у Србијагас од 2012. или 2013. године није ушла ни Државна ревизорска институција (ДРИ). Сада сам јој писала и замолила да у њихов план уврсте Србијагас", рекла је Михајловић која је и потпредседница Владе Србије.

Она је рекла да је формирана радна група и да су утврђени рокови кад шта треба да се уради у том предузећу.

"Људи који нису спремни да реализују оно што држава и стручни тим кажу не треба да воде јавна предузећа и нећу се либити да поднесем решење о разрешењу јер то није питање Бајатовића, већ гасне привреде Србије", рекла је Михајловић.

Гасна привреда, према њеним речима, "може да донесе профит и то не мали".

"Можемо да имамо јаку гасну привреду, а не једно предузеће из кога један човек управља целом гасном привредом", рекла је Михајловић.

Одговарајући на питање да ли очекује притиске због изградње гасовода Турски (Балкански) ток, Михајловић је рекла да "притисака увек има са разних страна јер су гасоводи од непроценљиве вредности у свакој енергетици, па и у нашој".

"Време је да Србија отвори своје гасно тржиште и тржиште електричне енергије јер је то начин да се привуку квалитетне инвестиције, а више понуда обезбеђује и конкурентније цене и гаса и струје", рекла је Михајловић.

Додала је да "верује да је тако могуће обезбедити реалније цене гаса и за становништво, а да се реална цена не зна кад један испоручилац диктира структуру цене".

Михајловић је рекла да је "направљена представа да су Гаспром и друге руске компаније априори против свега".

"'Југоросгас' је у неким стварима био модернији од Србијагаса. Сви имају интерес да зараде новац, али и држава Србија да има квалитетан гас по прихватљивим ценама. Ако је цена гаса висока, привреда не може да ради, а била би велика штета да користи струју. Заједнички можемо да дођемо до решења", рекла је Михајловић.

На питање како ће "помирити" еколошке покрете против рудника литијума код Лознице и инвеститора, компаније 'Рио Тинто', Михајловић је рекла да та компанија ради истраживања тог простора од 2004. године и да се вредност целог посла прераде тог минерала мери десетинама милијарди евра.

"Визија Владе Србије је да земља наредних година постане зелена, одржива и неутрална на климатске промене. Зато нико неће потписати обавезујући документ којим ћемо уништити животну средину", рекла је Михајловић.

Истакла је да се "морају сачекати све студије и видети која је технологија у питању".

Према њеним речима неће моћи да се отпочне експлоатација, не само тог, већ ниједног рудника уколико студије нису прихваћене у јавној расправи и нису у складу са европским директивама.

"Формирана је нова радна група од представника стручних институција јер се претходна за четири године састала само једном и сви смо поновили да је најважније очувати животну средину и то смо саопштили 'Рио Тинту' и добили одговор да им је то јасно", рекла је Михајловић.

На питање како ће се решити проблеми малих хидроелектрана Михајловић је рекла "да нико не може да се сложи са тим да се, због малих хидроелектрана реке уводе у цеви 200-300 метара или пет километара, па се онда настави река".

Она је рекла да се припрема нови закон о обновљивим изворима енергије и да се енергетска стабилност неће заснивати на малим хидроелектранама, већ на соларној енергији, биомаси, геотермалној и енергији ветра, а да су на другој страни стратегије средње и велике хидроелектране.

Проблем мале хидроелектране на реци Ракити ће се, према њеним речима, решавати у договору са локалном самоуправом.

На питање да ли се у дугорочној стратегији предвиђа гашење термоелектрана Михајловић је рекла да је "пред Србијом фундаментална одлука о окретању новим изворима енергије".

"Припремићемо стратегију развоја енергетике Србије до 2050. године и Национални план за енергетику и климу који ће подразумевати усклађивање са свим међународним стандардима", рекла је Михајловић.

Нико неће, како је рекла, за десет година угасити термоелектране, посебно ако су доминантне у производњи струје као у Пољској, али да "морамо бити свесни да ће Србија, после 2050. године ако не угаси електране на најнеквалитетнији угаљ лигнит, морати годишње да плаћа 900 милиона евра или милијарду евра".

"Због тога ћемо ићи у три правца, један је да се оснује Управа за енергетску ефикасност и помогне привредним субјектима и домаћинствима да у наредних пет година замене прозоре и врата и тако смањимо потрошњу енергије која је у Србији већа за 4,5 пута од просека у ЕУ", рекла је Михајловић.

Други правац ће бити, како је рекла, развој средњих и великих хидроелектрана које треба да гради ЕПС, а "размишља се о хидроелектранама на Бистрици, у горњем току Дрине и можда мањој реверзибилној на Дунаву и реч је о инвестицијама вредним четири-пет милијарди евра, а то би са обновљивим изворима обезбедило енергетску сигурност".

Биомаса, према њеним речима, није довољно искоришћена јер постоји једна електрана-топлана и започето је још пет, а "суштина је у томе да већина топлана у Србији може да користи биомасу".

"Четврти правац је изградња гасних електрана које би производиле и струју и топлоту. Сви ти извори енергије били би флексибилни и 'ускакали' би у систем када је потребно и могли би да обезбеде и извесне количине струје за пласман ван граница", рекла је Михајловић.


Извор Бета

Најновији број

25. фебруар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa