13. јун 2022.13. јун 2022.

Pixabay
Принос зрна на нивоу десетогодишњег просека
Стање усева, засада и расада није ни тако добро, ни тако лоше. Процена је да овогодишњи принос пшеничног зрна неће бити више од два и по милиона тона. Проф. др Борислав Кобиљски из "Биогранума" истиче да је неопходно направити нове сорте које ће бити спремне да одговоре климатским изазовима.
Процена је да ће овогодишњи принос зрна бити приближно десетогодишњем просеку, од 2012. до данас. Нећемо пожњети мање од два, ни више од два и по милиона тона пшеничног зрна сношљивог квалитета.
"Оно што морамо да урадимо је да направимо сорте које ће бити спремне да одговоре климатским изазовима. Не да се боримо да мењамо климу, али можемо да променимо избор сортимента и технологије производње", истиче проф. др Борислав Кобиљски из "Биогранума".
Главни проблем модерне цивилизације су климатске промене, написао је професор Драган Ђуричин. Оне утичу на варљиво време ницања и развој пшенице па се зато мора тражити одговор.
Процена је да ће овогодишњи принос зрна бити приближно десетогодишњем просеку, од 2012. до данас. Нећемо пожњети мање од два, ни више од два и по милиона тона пшеничног зрна сношљивог квалитета.
"Оно што морамо да урадимо је да направимо сорте које ће бити спремне да одговоре климатским изазовима. Не да се боримо да мењамо климу, али можемо да променимо избор сортимента и технологије производње", истиче проф. др Борислав Кобиљски из "Биогранума".
Главни проблем модерне цивилизације су климатске промене, написао је професор Драган Ђуричин. Оне утичу на варљиво време ницања и развој пшенице па се зато мора тражити одговор.
РТС
Актуелно
Најновији број
30. април 2025.