Инфо

5. октобар 2022.5. окт 2022.
Фото: Бета

Фото: Бета

Комисија СЕ: Судови у Србији најефикаснији у кривичним предметима

Ефикасност судова у Србији је највећа у другостепеним кривичним предметима, док се на судско решење најдуже чека у првостепеним управним предметима, наводи се у данас објављеном извештају Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ).

Према подацима за 2020. годину, ефикасност првостепених и другостепених судова је смањена у односу на претходни циклус, док подаци за Врховни суд нису доступни, саопштило је то тело Савета Европе.

Када су у питању градјански и привредни спорови, број пристиглих предмета је био у сталном порасту од 2018. до 2020.

"То је, заједно са мањим бројем решених случајева због ковида-19, довело до смањења стопе решавања предмета у првој инстанци (са 110 одсто 2018. на 71 одсто 2020) и повећања броја нерешених предмета за 46 одсто", наводи се у извештају.

Сходно томе, додаје се, време потребно за решавање предмета у грађанским споровима се за две године удвостручило, са 225 дана 2018. на 472 дана 2020. године.

У анализи се наводи да је буџет правосудних органа у Србији који је спроведен 2020. године износио готово 280 милиона евра, односно 40,21 евра по становнику, што је мање од медијалне вредности земаља Савета Европе. То међутим представља 0,66 одсто БДП-а, што је више у односу на медијалну вредност у чланицама Савета Европе.

Уз подсећање да је Закон о бесплатној правној помоћи ступио на снагу 1. октобра 2019. године, у извештају се наводи да је укупан број предмета за који је додељена правна помоћ био готово 28.000, односно 398 на 100.000 становника, што је и даље ниже од медијане Савета Европе.

ЦЕПЕЈ је констатовао да алтернативно решавање спорова и посредовање нису развијени у региону Западног Балкана, али да је број посредника у Србији значајно велики. У Србији има 21,1 посредник на 100.000 становника, готово двоструко више од медијалне вредности Савета Европе, али је и даље мало таквих случајева.

Источноевропске земље традиционално имају веома велики број судских професионалаца у односу на број становника, што се потврдјује и у случају Србије.

Србија има 38 судија и 128 несудског особља на 100.000 становника, што је дупло више од медијалне вредности Савета Европе.

Велики број судија и особља је повезан са великим бројем нових предмета који је међу највећим међу чланицама Савета Европе.

У извештају Европске комисије за ефикасност правосудја, у којем је анализирано стање у правосудју у 44 чланице Савета Европе и три државе са статусом посматрача, наводи се да су главни трендови раст буџета за правосуђе, повећање броја судија и већа ефикасност у крвичним предметима у односу на управне.

Када је у питању буџет за правосудје, од 2010. до 2020. године забележен је стабилан, али неједнак раст. Према подацима за 2020. годину, за правосудни систем је издвајано у просеку 79 евра по становнику, што је седам евра више него 2018.

Две трећине тих средстава је одлазило на судове, четвртина на тужилашво, а остатак на правну помоћ.

Број судија у чланицама Савета Европе се благо повећао и сада их у просеку има 22,2 на 100.000 становника.

Већ неколико година је медју судијама и тужиоцима више жена него мушкараца, али је и даље присутна недовољна заступљеност жена на највишим функцијама.

Европски адвокати су углавном мушкарци, мада су приметне неке промене у корист жена. И њихов број се повећава, па их је 2020. у просеку било 172 на 100.000 становника.

Са друге стране, број судова се за 10 година смањио, а специјализација судова је остао снажан тренд.

У саопштењу се истиче да је потребно више ресурса и особља за унапредјење комуникације са корисницима судова како би се додадно побољшао приступ правди и поверење у правосудни систем.

У поређењу с претходним годинама, чланице Савета Европе све више користе информационо-комуникациону технологију за подршку правосудним активностима и издвајају већи проценат буџета судова за компјутеризацију.

Судови су се због ограничења уведених током пандемије ковида-19 суочавали са проблемима чак и у спровођењу рутинских операција, али нису све земље погођене на исти начин, јер су неке државе прибегле различитим иновативним мерама за ублажавање последица пандемије. Најтеже су били погођени првостепени судови, додаје се у саопштењу.

Најбрже су били решавани кривичноправни предмети, док је ефикасност судова у управним предметима била мања.

Тужилаштва у већини земаља су имала боље резултате, али то је вероватно последица мањег броја нових случајева углавном због пандемијских мера.

Број нових случајева у вези са тражиоцима азила и правом на улазак и боравак странаца се смањио 2020, али је и даље висок, додаје се у извештају.

Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.
Бета

Најновији број

24. новембар 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa