Мићовић: У наредном периоду без проблема са снабдевањем нафтом, 5. фебруар потенцијални ризик

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић изјаво је данас, поводом ступања је на снагу нафтног ембарга ЕУ на руску нафту која стиже морским путем, да у Србији наредном периоду неће бити проблема са снабдевањем нафтом, јер су испоруке уговорене до краја године.
Он је за РТС рекао да је 5. фебруар потенцијални ризик, јер тада ступа на снагу забрана увоза деривата руске нафте у ЕУ.

"Тада ће се појавити један озбиљан недостатак дизела. Треба да се спремамо сви за 5. фебруар више него за овај 5. децембар, јер сирова нафта лакше некако успева да промени своје токове и да дође до Медитерана у довољним количинама", прецизирао је Мићовић

.

ЕУ је ставила рампу на увоз руске нафте која стиже морским путем и ограничила њену цену на 60 долара по барелу.

Пет чланица Уније изузето је од те сакције, али не и Србија – прекинут је доток руске нафте нафтоводом "Јанаф".

Према речима Мићовића, да је та мера ЕУ, заправо Г7 земаља, оставила неког трага, већ би се то видело по цени.

"Данас се ништа неће догодити, неће се догодити ни наредних дана – сирова нафта се купује терминским уговорима и већ су увелико уговорене испоруке до краја године, чак је и јануар завршен", додао је Мићовић

.

Он сматра да та мера неће довести до проблема, тј. угрожавања снабдевености.

"То показују цене сирове нафте које су у петак биле 89 долара по барелу, данас су 86, значи цене су стабилне", казао је Мићовић.

Поручио је да НИС не може у потпуности да одговори захтевима тржишта, као и да је јако битно да постоји увоз.

"Треба очувати цене на том нивоу тако да је увоз могућ. У овом моменту скромних 20.000 тона се увози ових месеци у Србију и даје ту стабилност. Раније је то било и 50.000 или 60.000 тона", додао је он

.

Нагласио је да је НИС преузео на себе велики део снабдевености тржишта и у кризном периоду.

"Али је важно да сачувамо тај увоз, јер једном када прекинемо и када ти деривати заврше на неком другом тржишту – неће бити тако једноставно вратити их назад и зато код формирања цена јако је битно да то буде на том нивоу који покрива трошкове увоза", објаснио је Мићовић

.

Он је објаснио и да у региону Медитерана, где се снабдева и Србија сировом нафтом и дериватима нафте, а и шире до Словачке, Мађарске и Аустрије, за сада има довољно деривата нафте.

Због поремећаја који се очекују, након што 5. фебруара ступи на снагу забрана увоза деривата руске нафте у ЕУ, важно је, како је нагласио, да су складишта пуна и да има резерви за два месеца.

Када је реч о залихама нафтних компанија, Мићовић је навео да су оперативне залихе формиране на нивоу четири дана просечне потрошње.

"Не успевају нафтне компаније у потпуности да управљају својим залихама као да нема кризе. Сви се труде да оптимизују те залихе како не би претрпели губитке у падајућем тржишту какво је било сад за нама", истакао је он

.

Објаснио је и да државне залихе не служе да преброде кризу, већ да премосте до решења и неког новог изора снабдевања уколико дође до поремећаја.

"Поремећаји настају нашом или не нашом вољом или грешком, свеједно, они су могући. Због тога је важно да те залихе буду што веће и да нам дају више простора и времена да пребродимо потенцијални поремећај", објаснио је Мићовић

.