Иницијатива о потпуној Забрани пушења у затвореном простору: Да ли ће Срби морати да се одрекну цигарета?

Потпуна забрана пушења у свим угоститељским објектима, укључујући кафиће и ресторане, предвиђена је новим нацртом допуне и измене Закона о заштити становништва од дуванског дима. Иницијатива, потекла од Министарства здравља наишла је на опречне и бурне рекације у јавности. Уз пушаче, предвиђене измене и допуне Закона, највише ће утицати на угоститеље, који тврде да ће им оваква мера драстично смањити промет, те да ће неки од њих бити принуђени да своје објекте ставе под кључ. Са друге стране, пушачи уверавају да су цигарете њихов одабир и да њима не угрожавају друге. Да ли је то заиста тако?

Чини се да и чувена парола „пуши к’о Турчин” може да оде у историју, јер је ова држава забранила пушење на јавним местима

Према подацима Завода за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ трећина становника Србије, старијих од 15 година, су пушачи. Ова статистика сврстава нашу земљу у светски врх држава са највећом употребом дувана и дуванских производа. Иза нас на листи су Грчка, Бугарска и Босна и Херецеговина, такође са флексибилнијом законском регулативом. Поменутим изменама и допунама Закона по први пут биће унет и термин електронске цигарете, које су сада дозвољене, јер их закон не препознаје. Потпуна забрана важиће и за њих, што је важно, тврде стручњаци, јер чак 81 одсто младих користи популарни вајп.

Каква је ситуација у региону?
Хрватска - делимично забрањено у кафићима и пабовима, потпуно забрањено у ресторанима.
Босна и Херцеговина - нема забрана, чека се усвајање Закона о контроли и ограниченој употреби дувана, дуванских и осталих производа за пушење, којим би требало да буде уведена потпуна забрана.
Македонија - потпуна забрана у кафићима, пабовима и ресторанима
Словенија - дозвољено у посебним просторијама у кафићима и пабовима, потпуно забрањен у ресторанима
Чини се да и чувена парола „пуши к’о Турчин” може да оде у историју, јер је ова држава забранила пушење на јавним местима.

Да ли нови закон може да „помири“ струку, бригу о јавном здрављу, економску добит од продаје дуванских производа и профит угоститеља остаје да се види када се Закон нађе у процедури. Медицински радници су сложни у једном, не постоји безбедна изложеност дуванском диму, што су бројне студије и показале.

Директор Завода за јавно здравље Шабац МСц. др мед Бранко Вујковић наводи да је чак 28 малигних обољења директно повезано са употребом цигарета.

-Подаци указју да је чак 95% карционома плућа директно повезано са активним пушачким стажом, или се јављају код оних који су дуги низ година користили цигарете, али су у једном тренутку престали да пуше. У њиховим плућима настају промене које доводе до настанка карцинома. Поред малигних болести ту су и кардиоваскуларне, затим болести зуба и коже. Доказано је да цигарете садрже 250 токсичних једињења, а 70 је канцерогено – изности алармантне податке др Вујковић.

Подаци указју да је чак 95% карционома плућа директно повезано са активним пушачким стажом

Напомиње да дувански дим не утиче само на пушаче, већ и на особе у њиховом окружењу. Појачана едукација и подизање нивоа свести, али ригорозније казне могу довести до промене навика.

-Морамо да заштитимо оне који су у близини пушача, а самим тим и заједницу у којој живимо. Поред директних штетнх ефеката по здравље корисника дуванских производа, чињеница је да су велики индиректни трошкови последица пушења. Пре свега то је лечење карцинома и кардиоваскуларних болести. Ако погледамо и колико се стабала годишње посече због дуванске индустрије, видимо да су последице велике по екологију – додаје др Вујковић и истиче штетност дуванских производа на најмлађе. Од тренутка зачећа, а потом и током одрастања.

Угоститељи су свесни потребе увођења ове мере која се већ дуже време најваљује у Србији. Мислим да ће основни проблем бити у доследности њене примене, да неће бити исто за све

-Деца чије мајке су пушачи имају већу склоност ка респираторним болестима. Такође, њихов ментални и физички развој ће бити мањи од друге деце. А постоји могућност да ће преузети и образце понашања својих родитеља када су цигарете у питању. Због тога треба да говоримо и о утицају на пасивне пушаче.
Као што је поменуто, забрана би обухватила и електронске цигарете, све популарније међу младима. Др Вујковић наводи да је дошло до злоупотребе производа који је првобитно био намењен одвикавању од пушења.

(Фото: Глас Подриња)

Питали смо Шапчане и Шапчанке шта мисле о забрани
„Можда неком није проблем, непушачима јесте. Немам ништа против тога да неко пуши, то је његова одлука. Али имам и те како против тога да мене трује. Да ми се дим увлачи у гардеробу, кожу, плућа, у сваку пору. Да сав смрдим на дувански дим, не желим. Мислим да на свим јавним местима треба забранити пушење. То је не само чин заштите здравља човека, него и културолошки чин.“
“Бранити некоме да ужива у слободи одлучивања је чиста дискриминација, бивши сам пушач и нимало ми не смета да будем у друштву пушача.”

“Е свашта!! Забрана дисања, причања, мишљења!!! Да ли сте свесни да је и то мобинг? Много је више пушача по фирмама, него непушача..нека мало они иду напоље држе ужину, кафу у другој руци, и удишу чист ваздух!!!!”

“Пушење убија самог пушача а и оног поред себе који је непушач....треба на јавним местима направити просторију намењену само за пушаче.”

“Погрешна одлука. Ово ће смањити промет у кафићима и ресторанима сигурно бар за 20%, јер ми нисмо нација која ја навикла на поштовање прописа и овакве ствари неће код њих ништа променити у смисли да ће они сад поштовати прописе. Само се радници стављају у проблем са оним ДОНЕСИ ПИКСЛУ И ГЛЕДАЈ СВОЈА ПОСЛА ликовима.”

„С обзиром да је никотин адикција, и ја сам пушач, тешко је тек тако престати ту навику. Свако има свој разлог зашто то ради и сви смо врло свесни да уништвамо сопствено здравље. Једине горе особе од нас пушача су страствени НЕПУШАЧИ. Ти људи су гори од Лимес и Хербалифе секте заједно. Не пропусте прилику да нешто не добаце о цигарама и “здравом” зивоту. Исти ти људи имају много веће пороке и много веће ствари које би их убиле од нашег “дима од цигара”. Веш машина је измишљена одавно, мирис цигара није пријатан,ту се слажемо али није ни мирис електране, Зорке и издувних гасова па нешто не приметих да се много жалите и протестујете. Што се тиче укидања цигарета у локалима, кад буду повећали плате и не будемо живели у држави која личи на Пакистан, онда могу да глуме Европску Унију. Да је мање стреса можда не би било толико пушача. Укину ли такву ствар сви бизниси ће им пропасти у року од годину дана, па ви видите шта је већи проблем, цигаре или људи на улицама без плате.“

“Дођем у ресторан да нешто лепо поједем са дететом, а преко пута мене њих четворо дува у мене и дете. Ето само да ти преседне шта више рећи.”

-Идеја је била да електронске цигарете буду намењене одвикавању од пушња, односно класичних дуванских производа због мање коцентације никотина. Но, нажалост, то је довело до њиховог коришћења од стране младих. Забрињава податак из истраживања да је сваки пети ученик првог разреда средње школе бар једном пробао елетронску цигарету. Оне су вишеструко штетне, јер поред тога што стварају зависност садрже и токсична хемијска једињења која утичу на здравље. Треба да да нагласимо да не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму.

Угоститељи су свесни потребе увођења ове мере која се већ дуже време најваљује у Србији. Мислим да ће основни проблем бити у доследности њене примене, да неће бити исто за све. Ако се примени доследно, наши суграђани ће врло брзо схватити да је то неминовност. То ће отворити ново поглавље угоститељства, јер ће акценат бити стављен на башту, која неће представаљти пробелем лети. У зимским месецима могуће је решити проблем баште грејалицама и ваздушним баријерама, али ће се увећати рачуни за електричну енергију, а самим тим и трошкови. То ће бити филтер за све угоститеље. Такође, шта ми да радимо уколико неко запали цигарету и да неће да изађе из локала? То је само једно од низа питања која се постављају пред нас.
(Дејан Павловић, власник кафе бара „Life“)

„Мислим да ће се забрана пушења у затвореним просторима лоше одразити на посао првих неколико месеци, али да је то нешто што треба да се деси. Људи ће се навићи на ту ситуацију, мораће. Таква су искуства у другим земљама. Ако могу други, можемо и ми. Ако морамо, онда можемо, а и требало би. Биће много лепше у ресторанима, свежије и пријатније“.
(Војкан Ђурковић, власник ресторана „Мали Балкан“)

Бранити некоме да ужива у слободи одлучивања је чиста дискриминација, бивши сам пушач и нимало ми не смета да будем у друштву пушача

Иако ме сада овај Закон не погађа директно, с обзиром да се више не бавим класичним угоститељством, мислим да су спроведени сви закони који су уведени, тако да не сумњам да ће тако бити и са овим Законом. А какве ће последице имати угоститељи, с обзиром да ће сигурно доћи до пада посла извесно време, док се људи не привикну, питам се да ли ће им и како држава изаћи у сусрет Наши људи прво одвајају новац за цигарете на месечном нивоу па тек потом за млеко и хлеб, а онда за остале дажбине. Мислим да сада није тренутак за примену овог Закона. Уосталом, ако је никотин толико штетан, зашто се уопште продаје? Не видим да ће се нешто решити по питању здравља на тај начин што ћемо забранити пушење у локалима, а производња дувана цвета. Рекао бих да је то смишљено: смањити количину дувана, а повећати цене цигарета, зарада већа са мање рада.
(Дејан Лазаревић, власник ресторана брзе хране Baro Fast Food)

Да ли неславна статистика карцинома повезаних са употребом цигарета и здравље могу да утичу на страствене пушаче да оставе свој порок и може ли се утицати на свест дугогодишњих пушача, али и оних који су недавно то постали, није питање само иницијативе здравствених уставова, већ свих релевантних чинилаца друштва.

Људи ће се навићи на ту ситуацију, мораће. Таква су искуства у другим земљама. Ако могу други, можемо и ми. Ако морамо, онда можемо, а и требало би. Биће много лепше у ресторанима, свежије и пријатније

-У земљама које су забраниле пушење у затвореним просторима, и угоститељима није опао профит, нити су затворили објекте. Можемо да следимо добре примере из Европе. Ова иницијатива је једна од њих. Ефекти на здравље и јавно здравље могу бити значајне. Чини се да је код нас потребно да се уведе ограничење, казне, а потом да се ради на едукацији и превенцији.