Професор доктор Радоје Симић: У Шапцу постао човек, а у Београду стручњак

Професор доктор Радоје Симић увек истиче да је из Шапца, иако већ деценијама живи у Београду. Осећају припадности у многоме је допринела и Шабачка гимназија, где је дошао као вуковац и био међу најбољима. И на студијама медицине, са просеком 9,5, био је међу најбољима.

Када је завршио студије медицине, пријавио се на конкурс „Института за мајку и дете“. Од тада је прошло тридесет пет година, а његов живот се кретао узлазном путањом. Специјализирао је дечју пластичну и реконструктивну хирургију.

Не би требало чекати да нешто падне са неба, него стварати и земљу и небо

Од нашег разговора пре пет година, др Симић је из звања доцента прешао у звање професора на Медицинском факултету, али и даље има највише операција од свих колега.

- То ми представља радост и задовољство, да могу да помогнем и излечим пацијенте својим искуством и да учим млађе. Не мислим да су све операције моје, него наше. Волим да пренесем знање млађима, да их припремам.

Као специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије код деце др Симић оперише децу са расцепима усне, непца, аномалијама шака, стопала, са туморима коже, поткожног ткива, опекотинама, васкуларним аномалијама...
- Трудимо се да их максимално излечимо, да им вратимо оно што им је природа ускратила и погрешно формирала. Пластика подразумева реконструкцију, враћање на старо, обликовање, формирање нечега онако како би требало да буде.

Др Симић цени људе по томе како, а не шта раде и верује да је у његовом случају спој труда, односа према послу и организованости довео до резултата.

За Априлску награду каже да за њега представља част и радост што је његов рад препознат.
- То је и обавеза да одржите ниво досадашњег рада, а очекује се и више и боље. Суштина свих награда је да човек ради најбоље што може и да му је циљ да увек буде међу најбољима, да ради свој посао ваљано и честито. И ову награду сам тако препознао. У сваком случају, не радим свој посао због награда него због оних којима служимо. У мом случају то су пацијенти мали и њихови родитељи. Наравно, ова награда има и конотацију локал патриотизма.

Каже да му срце заигра сваки пут кад прелази мост преко Саве и долази у Шабац. Шабачка гимназија му је то најлепши период живота.

- У Шапцу сам одрастао, постао човек, а у Београду стручњак. Гимназија ми је дала зрелост и са поносом говорим да сам је похађао. Та сећања су посебна и зато што је моја генерација била јака и последња пре усмереног образовања. Другари који ме знају широм света су срећни. Има нас од Аустралије до Америке. Сви су чули и честитали ми, поред овдашњих. То је награда за све нас, јер смо били јака генерација, пре чувене „шуварице“. Били смо другачији, помагали онима који не могу и немају, да их извучемо и да не понављају, да буду успешни. Ова награда је подсећање на све то.

„Требало би да се трудимо да будемо међу најбољима, али да не сагоримо у тој жељи. Често се дешава да људи бивају незадовољни и сурови у трци за достизањем врха. Сасвим је природно тежити савршенству, али не треба бити осион, важно је сачувати поштење.“

Још увек памти латинске сентенце чувеног професора Радована: „Тиха вода брег рони“, или „Кап дуби камен не силом, већ честим капањем“ и изговара их са лакоћом на латинском.

У слободно време воли да обилази мирна места са пријатељима и родбином, најчешће манастире на потезу Шабац, Лозница, Ваљево. То му највише прија.

Верује да би човек повремено требало да се осами и преиспита и да се измести из познате средине.
Иако није заљубљеник протокола, Др Симић је верујући човек. Каже да осећа да постоји Неко ко је изнад нас, „ко нам забрањује да се превише уздижемо, иако нам је циљ да досегнемо божанско савршенство“.

Директор Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, специјалиста дечије хирургије, проф. др Радоје Симић, добитник је овогодишње Априлске награде за развој демократских вредности и поштовање људских права и слобода. Такође, припала му је и повеља Почасни грађанин града Шапца.

Др Симић је прошле године добио плакету у Љубовији за 150 година вароши, а орден у Републици Српској, Бања Луци. Препознали су његов рад и посвећеност. И тамо едукује, оперише, помаже млађим колегама.

„Срце ми је пуно када тамо одем. Помажем им на Клиници за максилофацијалну хирургију, као и на Дечјој хирургији. Одлазим и у Скопље, на државну клинику за Дечју хирургију, где сам консултант. И гле чуда, до скоро је тамо био др Тодоровић, чији је деда поникао у Шапцу, тако да нас има свуда. Првом приликом га доводим у Шабац да види своју постојбину. Одем и до Бјељине да помогнем колегама са Дечје хирургије. У Шапцу смо са ортопедијом развили сарадњу у вези са специфичним дечјим повредама, колеге са Института су увек на услузи за консултацију и помоћ. Такође, викендом одлазе у Ваљево. Настојимо да преносимо своје знање.“