Да ли сте доживели узнемиравање, шиканирање на радном месту?
„У модерном свету, радно место је једино преостало бојно поље на ком људи могу да „убијају“ једни друге, без ризика да ће бити приведени пред лице правде“, рекао је шведски психолог Хајнц Лајман
Мобинг представља свако активно или пасивно понашање на раду или у вези са радом према запосленом или групи запослених, које се понавља, а има за циљ повреду личног и професионалног интегритета и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу откаже уговор о раду или други уговор.
Извршиоцем мобинга сматра се послодавац са својством физичког лица, одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запослених код послодавца или треће лице са којим запослени или послодавац долази у контакт приликом обављања послова на радном месту. Неке од најчешћих метода јесу понижавање, вређање, ниподоштавање, ширење неистине о приватном или пословном животу.
Прва пресуда везана за злостављање на раду у Србији донета је 2008. године, док је закон о спречавању злостављања на раду донет 2010. године. Иако је од тада прошло 13 година на основу анализа преузетих са сајта www.мобинг.рс који је обухватио 9249 особа у овом тренутку чак 81% (7451 особа) износи да је у неком тренутку доживело неки вид мобинга на послу, а чак 16% (1524 особе) да је приметило мобинг у својој непосредној околини.
На основу многобројних чланака особа које су трпеле мобинг на радном месту током 2021. и 2022. на територији града Шапца увидели смо величину овог проблема и на нашој територији. Неретко велики јаз у генерацијама на радном месту, повећан интензитет посла, лоши услови за рад, мањак информација од стране менаџмента у организацијама могу довести до ескалације сукоба који дуготрајним деловањем може прећи у мобинг а да тога нису ни свесни. Обухватом младих особа које тек треба да стекну прва радна искуства, упознавањем закона, методама приступа и решавања сукоба добијамо дугорочни бенефит који ће на тај начин имати одзив у различитим сферама пословања.
Истраживање мобинга на нивоу Европске уније показују да највећи број погођених лица ради у јавној управи (13%), сервисима и трговини (11%), банкама (10%) и другим услужним делатностима. Стручњаци (11%) и службеници ( 9% ) су најчешће жртве у тим сферама, и то пре свега они са нерегулисаним радним статусом (10% радника на одређено време ). Жене (9%) су индетификоване као лица која су више погођена мобингом од мушкараца (7%) чиме се закључује да је дискриминација везана за физичко и психичко здравље посебна врста дискриминације на радном месту чије су жртве најчешће жене. Превенцијом мобинга кроз оснаживање запослених и упознавање са значајем правовремене спознаје мобинга у својој организацији за ефекат имамо смањену флуктуацију и апсетизам што дугорочно умногоме смањује трошкове организације, боље услове рада, повећање емпатије према колегама.
„Недавно сам чула сјајну реченицу која осликава мобинг. Гласила је: Основа мобинга је када кренете на посао и размишљате какав ће вам бити дан, јер зависи од расположења вашег шефа“. Неко ће рећи, свако има лош дан. Сви имамо, али то на значи да треба да вређамо, омаловажамо друге и њихов рад, ако нису ништа погрешили.“
„Мобинг? Код нас се не схвата озбиљно. Да ли сам га доживела? Да. Да ли сам пријавила. Не. Промениила сам посао. Постало је неподношљиво и срећа да сам могла да променим радно окружење.“
„Доживела сам мобинг на радном. Имала сам основа за тужбу и консултовала сам се са адвокатом. Имала сам основу, али сам из приватних разлога одустала.“
