5. јун 2023.5. јун 2023.

Костић пред шабачком публиком, фото документација: прив. власништво М. Костића (Кодент) Galerija

Сећање на Драгутина Костића, шабачког боксера

Почео у Подрињу. Још као средњошколац одлази у Раднички. Део чувене генерације Партизана. Наступи широм Европе. Бранио боје репрезентација Србије и Југославије. Олимпијски кандидат

У послератном Шапцу једини спорт који се популарношћу могао мерити са фудбалом био је бокс. Прича започета у ратним данима, доживела је експанзију када је оружје утихнуло. Талас спортског ентузијазма понео је браћу Костић, Славољуба, познатијег под надимком Зека и његовог брата Драгутина. Драгутин је на свет дошао две године касније и тако постао мали Зека. Почели су у ондашњем Подрињу.

Одмах су примећени од највећих клубова Југославије. Тек је истицала пета деценија прошлог века када се Костићима јавио београдски Раднички са понудом за талента какав је био Драгутин. Позван је да брани боје Радничког, а у Београду наставља школовање. Драгутн у Београду похађа Грађевинско-техничку школу.

На једној страни била је посвећеност Костића, боксерска страст и стална жеља да постане боља верзија себе, а на другој страни престоница, најбољи тренери, ривали, клупске колеге. Таква комбинација није могла да не успе. Момак из мањег града убрзо је постао шампион Београда, првак Југославије, знан београдским љубитељима бокса, а каткад је и петоцифрен број гледалаца умео да прати мечеве.

Имали су присутни шта и видети. Срчани борци су знали да подстакну фудбалску атмосферу. Појединачна првенства Београда била су врхунска, а екипни дуели незаборавни. Раднички и Партизан су гајили посебан ривалитет, иако су одличне тимове имали и други клубови. Драгослав се наметнуо савезном селектору и руководству Партизана када је стварало најбољу екипу у историји црно-белих. Постао је део екипе коју је упознала Европа предвођене Павлом Шовљанским (борцем који је имао част да буде и капитен репрезентације Европе у Чикагу), а ту су још: Маћашев, Павлић, Голић, Костић, Срдановић, Паљић, Булат, Лековић, Раданов, Хладни...

Грешка која остаје
У првој монографији ЈСД „Партизан“, издатој 1965, поводом две деценије постојања, значајан део је посвећен боксу. Једна од фотографија је дуел Павлића (Партизан), седмоструког првака) и Костића (Раднички). У потпису стоји како „Павлић задаје одлучујући удаац противнику“, што би било све у реду да у том дуелу није заправо победио Костић, а не великан из Партизана. Наравно, грешка је непоправљива.

Путешествије Европом
Осим квалитета југословенске боксере је карактерисао и допадљив стил бокса због којег су били радо виђени гости широм Европе. Боксовали и побеђивали у Базелу, Дортмунду, Либеку, Копенхагену, како Партизан, тако и Раднички. Костић је био неизоставан представник своје категорије, побеђивао је Густавсена, Бајера, Ехмана, а о овим дуелима је писала и тамошња штампа. Partizan – Boxer siegten 14:6 Lubeck hielt nicht mit (Партизанови боксери победили 14:6, Либек није могао да парира); Partizan – Boxer sind Klasse (Боксери Партизана су класа) насловљен је текст у новинама након једне од победа. Ту су апсотрофирани: Драгутин Костић, двоструки шампион Југославије, Радослав Раданов и Павле Шовљански.

У дресу репрезентације
Костић је наступао за репрезентацију Србије, а у три наврата и за репрезентацију Југославије, наводи се у званичном документу БС Југославије који потписује ондашњи савезни тренер Бруно Хрестински. Био је кандидат и за Олимпијске игре у Хелсинкију 1952. Средином педесетих Драгутин се враћа у Шабац, пословну каријеру гради у предузећу „Изградња“. После Радничког, Партизана и Милиционара, поново облачи дрес матичне Мачве где и завршава каријеру.

Пораз као подстицај
Највећи подстрек за младог шабачког боксера био је дуел недуго по доласку у Београд. Носио је дрес Радничког, а за ривала је имао већ онда великана велтер категорије, шампиона Стеван Голића. На крају дуела судија подигао руку искуснијег и познатијег, но управо је који секунд касније Голић загрлио Костића и рекао: „Мали, био си бољи, победио сам само зато што сам ја Голић. Ова реченица је била највећи ветар у леђа Шапчанну у наставку каријере.

Породично се Драгутин остварио кроз два сина: Миодрага и Мирослава. Миодраг (Миша Кодент) је познати шабачки стоматолог, док Мирослав (Мићко) нажалост није више међу живима. Иако нису наставили боксерску традицију, већ су се остварили на другим пољима, Миодраг наглашава да је Мићко наследио таленат оца и стрица, те да је у Немачкој боксовао са великим именима (Велер, Кинеле, Бог), али ипак није остао у овом спорту.