Инфо

1. август 2023.1. авг 2023.
Фото: Pixabay

Фото: Pixabay

ДВЕ ОПЦИЈЕ НА СТОЛУ ПОСЛЕ ЈУЛСКИХ СЕДНИЦА У ФРАНКФУРТУ И ВАШИНГТОНУ

Шта доноси јесен – паузу или нови раст референтних камата ЕЦБ и Феда?

После одлука Европске централне банке (ЕЦБ) и америчког Феда на јулским састанцима да поново повећају референтне стопе за по 25 базних поена, једно од кључних питања је какве би потезе две кључне монетарне институције могле да вуку до краја године и шта би могло да пресуди да поново пооштре или паузирају раст каматних стопа.

Такође, председници обе институције, Кристин Лагард (Цхристине Лагарде) и Џером Пауел (Јероме Поwелл) поручили су по објављивању јулских одлука да у септембру може доћи до новог повећања, али и задржавања стопа на истом нивоу.

Саговорник Бизнис.рс, професор Београдске банкарске академије Бранко Живановић, на питање који су то трендови који ће пресудити при будућем одлучивању Европске централне банке и Феда одговара да предвиђања отежава такозвани „Монализа ефекат“.

„Постпандемијске економије изгледају као најпознатија слика на свету – сваки пут кад их погледате видите нешто различито. Након заустављања енормног штампања новца, незабележених нивоа јавних дугова, покиданих ланаца снабдевања, енергетске кризе и банкарског хаоса, велики број економиста је предвиђао тешку, отрежњујућу рецесију. До ње није дошло, бар не до сада. Међутим, надања да ће се све решити конзервативним методом перманентног подизања кључних каматних стопа такође треба ставити под лупу“, указао је Живановић.

Према његовој оцени, монетарни ауторитети САД, ЕУ и Велике Британије јединствени су у ставу да, у овом тренутку, није могуће прецизно дефинисати пут којим ће се ићи даље.


Европске банке већ бележе значајан пад тражње када је реч о кредитима за привреду, која је тренутно на најнижем нивоу у последњих 20 година, показао је последњи извештај ЕЦБ, док је базна инфлација у еврозони у јуну порасла на 5,5 одсто.

Кретања у САД су нешто повољнија. „Инфлација је донекле успорила, али процес враћања на ниво од два одсто није ни близу краја“, рекао је Пауел на конференцији за новинаре након јулске седнице ФОМЦ.

„Надајмо се да подизања реперних каматних стопа неће бити више од два до три пута до краја године, укључујући јулске одлуке. Све остало би значило нове и још болније дезинфлационе мере које би додатно погурале већ ионако високе каматне стопе комерцијалних банака. То би довело до великог броја компанијских банкротстава и поновног дестабилизовања банкарских групација, с тим што би овај пут каматном ризику, за који у доброј мери сносе и саме кривицу, банкама био придодат и кредитни који би био објективан“, упозорио је Живановић.

У перспективи, како каже, посебно треба узети у обзир трендове попут потенцијалних нових сировинско-енергетских ценовних шокова и све изразитије геополитичке поделе.

„Баук рецесије се надвио над Европом, док остатак света изгледа тек мало стабилније“, закључио је Живановић.
Аутор: Милица Рилак/ Biznis.rs

Најновији број

22. фебруар 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa