Ургентном пријему Опште болнице током лета много посла:Од крпеља до реанимација

„Свакодневно се сусрећемо и са безазленим патологијама, попут крпеља, па до тешких политраума због којих пацијенти или буду хоспитализовани код нас или послати у терцијалну установу“, наводи блок сестра у ургентном пријему Тања Маринковић. „Најтежа је динамика посла и сменски рад. Када су у питању пацијенти најстресније су реанимације и транспорти пацијената са руптуром абдоминалне анеуризме“ каже Др Стеван Којић

Извештаји са Ургентног пријема Опште болнице „Др Лаза К. Лазаревић“ говоре о великом броју прегледа, али и пријема на болничко лечење. Запослени су сложни да су неки дани тежи од других, али да нема никаквог правила. Поједина стања су карактеристична за летњи период, а током последњих месец дана имали су 2.326 интервенција, од оних безазлених до најкомпликованијих. Пацијенти увек долаза са упутом из службе хитне помоћи.

Дневно скоро 80 интервенција
За месец дана у ургентном пријему је обављено 2.326 интервенција, што је у просеку 77,5 дневно. Урађено је 661 вађење крви и исто толико анализа. Повреде у тучама су задобиле 54 особе, а у саобраћајним незгодама 83. Било је 12 интоксикација алкохолом, лековима или храном. Урађено је и шест реанимација.

-Током читаве године највише пацијаната који нам дођу жале се на стомачне тегобе. Честе су и повреде у саобраћајним незгодама и тучама, као и интоксикације. Зависно од годишњег доба различите су сезонске трауматске повреде. Лето карактеришу повреде током пољопривредних радова. Свакодневно се сусрећемо и са безазленим патологијама, попут крпеља, па до тешких политраума због којих пацијенти или буду хоспитализовани код нас или послати у терцијалну установу, наводи блок сестра у ургентном пријему Тања Маринковић.

Запослени у ургентном пријему на неки начин треба да буду и психолози. Поред пацијената који су
често узнемирени, трпе болове, неретко са њима дођу и чланови породица који врши притисак на лекаре, сестре и техничаре

Пацијентима мора да се уради комплетна дијагностика, те због тога некада дуже чекају. Сваки бол у стомаку, али и нека друга стања, захтевају лабораторијске анализе крви, које не могу да буду готове за мање од сат и по до два. Поред тога, често се ради рендген, ултразвук, скенер, консултује се специјалиста.

-Током лета имамо и доста колапса, некада због топлоте, а некада и због поремећаја срчаног ритма. Када су велике врућине због смањене концентрације више је и саобрајних незгода. Мозак не ради исто на умереној и на високој температури. Треба озбиљно схватити апеле да се не излази напоље у најтоплијем делу дана, поготову старији и хронични болесници, као и да се не вози на дуже дистанце, каже Тања Маринковић.

Лекари у ургентном пријему углавном су млади и најчешће им је то прво радно место. Одмах буду „бачени у ватру“ да се боре са најхитнијим стањима. Др Стеван Којић у овој служби је око четири месеца

Запослени у ургентном пријему на неки начин треба да буду и психолози. Поред пацијената који су често узнемирени, трпе болове, неретко са њима дођу и чланови породица који врши притисак на лекаре, сестре и техничаре.

-Важно је да имамо стрпљења и разумевања. Уколико је пацијент пунолетан објаснимо члановима породице да нема потребе да буду у ординацији, да чинимо све што можемо. Дешава се да чланови породице улазе у ординацију, а пацијенту тако не могу да помогну, могу само да ометају оне који га збрињавају, истиче Маринковићева.

Нажалост, исход је некада фаталан. Најтеже вести породицама увек саопштавају лично.
-Када је породица присутна вести о смрти им саопштава анестезиолог. Уколико нису тада ту, када дођу неко од лекара, али никада не техничар, сестре и никада не телефоном, каже Тања.
Објашњава да се увек покуша реанимација, која по протоколу траје 45 минута.

Први радни дан др Ђорђа Будимировића
Током посете екипе „Гласа Подриња“ урегентном пријему шабачке Опште болнице имали смо прилику да упознамо др Ђорђа Будимировића, ком је то био први радни дан. Средњу школу завршио је у Шапцу, а Медицински факултет у Београду. Искуство у раду са најхитнијим стањима стекао је током одрађивања стажа у Ургентном центру у Београду, кроз који свакодневно пролази огроман број грађана.
-Надам се да ћу се брзо уходати и навићи на систем рада. Колектив је добар и верујем да ћу се уклопити. Упознао сам већину колега, а надам се да ћу ускоро и остале како бих имао комплетан утисак о свима. Тренутно није велика гужва, али видећу наредних дана како ће бити, пренео нам је др Ђорђе Будимировић утиске о свом првом радном дану.

Лекари у ургентном пријему углавном су млади и најчешће им је то прво радно место. Одмах буду „бачени у ватру“ да се боре са најхитнијим стањима. Др Стеван Којић у овој служби је око четири месеца. За то кратко време већ је доста пута био изложен стресним ситуацијама, али све је лакше уз добар колектив.

-Уме да буде доста тешко и напорно, али тим сестара и доктора помаже да се све изнесе. Најтежа је динамика посла и сменски рад. Када су у питању пацијенти најстресније су реанимације и транспорти пацијената са руптуром абдоминалне анеуризме. Када пукне највећи крвни суд не можемо да помогнемо пацијенту, можемо само да се надамо и молимо бога да ће стићи жив до Београда. Два пута сам био у ситуацији да пратим такве пацијенте и једино што сам могао је да се трудим да им причом одвратим пажњу од страшних болова које трпе, каже др Којић.

Током кратког радног стажа већ се сусрео и са непријатним ситуацијама. Ипак, за све има разумевања.
-Некада пацијенти умеју да буду непријатни без икаквог разлога, очекују нереалне ствари. Међутим, имамо разумевања, то су људи који су уплашени, немоћни и не знају како да се носе са ситуацијом која их је задесила. Трудим се да олакшам сваком пацијенту, да их упутим шта следи, када чекају да знају да нису заборављени, него да нам још нису стигли њихови резултати, наводи др Којић.

Некада пацијенти умеју да буду непријатни без икаквог разлога, очекују нереалне ствари. Међутим, имамо разумевања, то су људи који су уплашени, немоћни и не знају како да се носе са ситуацијом која
их је задесила

Иако је из лекарске породице, син др Зорана Којића, каже да му ни то, ни оно научено у школи и на факултету није било од велике помоћи када је почео да ради. Искуство рада на ургентном пријему, није само напорно, него и од непроцењиве користи за младе лекаре.

-Овде сваког дана научим нешто ново. Много различитих стања долази и доста тога се научи, од дијагностике, терапије... Корист је огромна, наводи др Стеван Којић, који одлично памти свој први радни дан и страх када је кренуо у транспорт са пацијентом. Иако пацијент није имао већи проблем, плашио се да се нешто успут не сикомпликује. Срећом, све је заврешено баш као што је и требало.

М.М.