14. септембар 2023.14. сеп 2023.
С. Којић у продору (фото: фото: fiba3x3.com)
Стефан Којић, баскеташ шампион Европе
Снови од олимпијског злата
Стефан Којић, Страхиња Стојачић, Немања Бараћ и Марко Бранковић чинили су екипу која је освојила титулу шампиона Европе у бескету. Србија је шестоструки светски и петоструки европски шампион, име Стефана Којића у историји
Кошаркашима је за злато недостајало мало искуства, мало среће и мало концентрације, док баскеташима Србије ништа осим злата одавно не пристаје уз груди. Пети узастопни пут Србија је шампион Европе у бескету три на три, константно померајући границе у постигнућима на највишем нивоу. Део овог и велике већине успеха српског баскета био је наш Стефан Којић, човек који је пењао на врх баскета једна на један и три на три. Тренутно је осми играч света на ФИБА листи.
Шта је оно што баскеташе Србије, на основу свих досадашњих успеха чији си важан део, издваја од других у успостављању континуитета успеха?
Код нас је баскет спорт који су сви у неком тренутку пробали, а многи су га заволели. Терени су прављени где год је погодно, а људи свих година су га играли читаво пролеће и лето готово сваки дан. Љубав и радост игре су усађениу све играче, а уз то сматрам да имамо посебан менталитет заједништва као народ, који нас води преко граница очекиваног.
Уз нашу репрезентацију која екипа још има континуитет успеха и традицију добрих резултата?
Више је екипа сличног квалитета, видите и по резултатима да у много утакмица пресуди мала разлика, али ако бих издвајао неку репрезентацију, то је Летонија. Онис у олимпијски шампиони, играју сјајно и наш су велики ривал.
Играо си професионално и кошарку и баскет, шта их раздваја са играчког становишта?
Заједнички је циљ да се лопта убаци у кош и да се победи, у већини других ствари се осетно разликују на терену. Простор је мањи, игра је динамична, одлуке морају да се доносе много брже и концентрација не сме ни за секунду да ослаби, јер је у сваком тренутку опасност и сваки трен може бити прилика. Уз то у баскету има много више контакта и правилима је допуштен интензивнији контакт.
Чиме се игра на један кош више приближила срцу у односу на игру на два?
Прва жеља за успехом у спорту и победом, односно тим осећајем тријумфа, јавила се док сам играо баскет на Старом граду, могу рећи да је овај спорт прва љубав. Када је игра популаризована, постала признат инетрнационални спорт, осетио сам да сам добио прилику да се надмећем у ономе што бескрајно волим читав живот. Осећао сам се као свој на своме.
Био си шампион света у баскету један на један и вишеструки си шампион баскета три на три, којој од форми игре дајеш предност.
Свака има своје специфичности и нешто што је више приближава срцу, но и кроз кошаркашку и баскеташку каријеру увек сам био тимски играч. с великим поверењем у снагу колектива и свакако да предност дајем игри три на три.
Постоји ли још неки неостварен сан у баскету који би желео да досањаш?
Оно што је сан сваког спортисте, а то су Олимпијске игре. Наступ на највећој смотри би била круна, али не завршавају се жеље на учешћу, већ сањам да освојимо и олимпијско злато.
Шта је оно што баскеташе Србије, на основу свих досадашњих успеха чији си важан део, издваја од других у успостављању континуитета успеха?
Код нас је баскет спорт који су сви у неком тренутку пробали, а многи су га заволели. Терени су прављени где год је погодно, а људи свих година су га играли читаво пролеће и лето готово сваки дан. Љубав и радост игре су усађениу све играче, а уз то сматрам да имамо посебан менталитет заједништва као народ, који нас води преко граница очекиваног.
Уз нашу репрезентацију која екипа још има континуитет успеха и традицију добрих резултата?
Више је екипа сличног квалитета, видите и по резултатима да у много утакмица пресуди мала разлика, али ако бих издвајао неку репрезентацију, то је Летонија. Онис у олимпијски шампиони, играју сјајно и наш су велики ривал.
Заједнички је циљ да се лопта убаци у кош и да се победи, у већини других ствари се осетно разликују на терену. Простор је мањи, игра је динамична, одлуке морају да се доносе много брже и концентрација не сме ни за секунду да ослаби, јер је у сваком тренутку опасност и сваки трен може бити прилика. Уз то у баскету има много више контакта и правилима је допуштен интензивнији контакт.
Чиме се игра на један кош више приближила срцу у односу на игру на два?
Прва жеља за успехом у спорту и победом, односно тим осећајем тријумфа, јавила се док сам играо баскет на Старом граду, могу рећи да је овај спорт прва љубав. Када је игра популаризована, постала признат инетрнационални спорт, осетио сам да сам добио прилику да се надмећем у ономе што бескрајно волим читав живот. Осећао сам се као свој на своме.
Био си шампион света у баскету један на један и вишеструки си шампион баскета три на три, којој од форми игре дајеш предност.
Свака има своје специфичности и нешто што је више приближава срцу, но и кроз кошаркашку и баскеташку каријеру увек сам био тимски играч. с великим поверењем у снагу колектива и свакако да предност дајем игри три на три.
Постоји ли још неки неостварен сан у баскету који би желео да досањаш?
Оно што је сан сваког спортисте, а то су Олимпијске игре. Наступ на највећој смотри би била круна, али не завршавају се жеље на учешћу, већ сањам да освојимо и олимпијско злато.
Д. Б.
Актуелно
Најновији број
7. новембар 2024.