Обележена 105. годишњица ослобођења Шапца у Првом светском рату

У порти Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, данас је обележена 105 годишњица од ослобођења Шапца у Првом светском рату.

После опела страдалима за слободу коју данас баштинимо, на Споменик палим Шапчанима у ратовима 1912 – 1918, венце су положили представници Војске Србије, Мачванског управног округа, Града Шапца, СУБНОР-а, удружења која негују традицију ослободилачких ратова и културу сећања, као и потомци ратника.

Епископ шабачки Јеротеј започео је беседу речима „једног од највећих Срба после Светог Саве“ владике Николаја Велимировића да се „величина једног човека, или народа, мери величином муке и страдања за правду Божју, која је и сам искусио у вихорима страшних ратова са почетка крвавог 20. века“.
- Први светски рат био је прва велика кланица човечанства, а у њему особито српског народа, који се нашао у жрвњу историје и великих сила које су, покренуте силама таме, хтеле да малу, али самосвојну и поносну Србију, угасе као пламичак свеће. У тој борби, која је однела трећину становништва тадашње Србије, цео наш народ дао је свој допринос и поднео огромне жртве. Град Шабац је, због свог пограничног положаја, заједно са Мачвом, Поцерином и Подрињем, предњачио по размерама разарања које је доживео и по тежини злочина који је аустро-угарска војска починила над његовим житељима. Управо зато смо се зато овде окупили пред нашим Саборним храмом, храмом мучеником, који је у те страшне дане, заједно са својим народом поднео огромна страдања бивајући уједно гробница њиховим измученим телима, али и колевка живота вечнога њиховим светим душама, истакао је владика Јеротеј и додао да су нам слободу, коју је чувала шабачка нејач, донели српски војници, витезови, мученици, на данашњи дан пре 105 година.

Члан привременог органа града Шапца Блажа Кнежевић подсетио је присутне да је Шабац, кога су звали Мали Париз с краја 19 и почетком 20 века, након Првог светског рата, прозван Српски Верден, што „није била само пука асоцијација на још један француски град, него симболика страдања и разарања која је спојила француски Верден и српски Шабац“.
- Тај страшни период у ком је наш град изгубио скоро половину свог прератног стновништва, град у ком је након непријатељских офанзива било готово немогуће пронаћи неоштећену зграду, у ком су почињени страшни злочини против цивилног становништва, где су његови суграђани управо на овом месту проживели своје највеће страдање... У времену када сви теже да чињенице минимализују, некоректно би било не подсетити се свега што је у једном времену била реалност нашег града. У част обележавања још једне годишњице од завршетка Првог светског рата, град Шабац са изузетном пажњом успомену на овај догађај. Као одговорни чланови заједнице, чувајући успомену на жртве које је град поднео у Првом светском рату, негујемо захвалност, сећање и поштовање, као темељне људске вредности свесни сазнања да није све почело од нас и са нама. У свету који се убрзано мења, сигурни смо да се, без ових вредности, наша садашњост чини непотпуном, а будућност неизвесном, истакао је Кнежевић.

Председник Окружног одбора Савеза удружења потомака ратника, пуковник у пензији Слободан Живановић нагласио је да је Шабац три пута ослобађан – први пут после Церске, други после Колубарске битке, а трећи и коначни, на данашњи дан 1918 године.
- Капетан Јован Крстић известио је команду да је у 11 и 30 ушао у опљачкани и порушени град. Шабац је огрејало јесење сунце слободе, врло оштро и зубато, јер се до ње дошло са огромним жртвама и надчовечанским напорима. Овде где смо се сабрали данас, највећи злочин извршили су аустрогураски слодати, они са шиљком на шлему, са дум-дум мецима у цеви. Дана 12. августа 1914. затворили су у цркву око 200 талаца, које су трећег дана извели на губилиште. У порти храма убијено је 157 недужних људи. То им није било довољно, па су људе вешали о кућни довратак и бандере по целој Мачви. Безброј је и појединачних монстурозних убијања. Када сва зверства нису помогла, Кајзер је љутито наредио да Србија буде уништена. Крајем 1914. следи огроман притисак и повлачење наше војске на Косово, па преко албанксих беспућа ка обалама спаса Јонског и Егејског мора. То су била огромна страдња услед глади, тифуса и оштре зиме, али се војска на Крфу и Бизерти врло брзо опоравила, реорганизовала и, после рововског затишја, енергичним пробојем Солунског фронта и узастопним гоњењем непријатеља, за 46 дана, ослободиоци су стигли и у наш град, рекао је Живановић.

Данас смо се молитвено сетили свих, ослободиоца и оних који слободу нису дочекали, које је Господ ослободио и Себи кроз муке призвао. Помолили смо се за њих, али и њима, будући да дубоко верујем да су због своје љубави према Богу и његовој правди, због тешког и мученичког страдања доспели тамо где сви свети пребивају те да имају слободу пред Христом Господом да се моле за нас, њихову децу и суграђане, да будемо достојни милости Божје, поручио је Епископ шабачки Јеротеј

М.Ф.