4. јануар 2024.4. јан 2024.

Олимпијски пламен у модерном добу упаљен пред игре у Берлину 1936. године (фото: Pixabay)

Сећање на Атину и давна времена

На Летњим олимпијским играма у Паризу од 26. јула до 11. августа превиђен је наступ 10.500 такмичара у 32 спорта (48 дисциплина), а одличја ће бити додељена у 329 надметања. Бориће се 43,5 пута више спортиста у готово осам пута више дисциплина у односу на почетке модерног олимпизма.

Истоврмено игре трају тек недељу дана дуже и стартују три месеца касније у односу на Атину 1896. године, у то време престоницу Краљевине Грчке.

Атина 1896.

На првим Олимпијским играма, које су трајале од 6. до 15. априла (20. до 29. априла према грегоријаснком календару) у престоници Грчке организована су надметања у девет спортова и укупно 43 дисциплине: атлетика, бициклизам, мачевање, гимнастика, стрељаштво, пливање, тенис, дизање тегова и рвање. Све је организовано на отвореном простору.

Укупно је представнике имало 14 нација, али и мање држава. Аустријанци и Мађари су били део Аустро-угарске, но резултати и представници су бележени одвојено. Пет нација је имало само једног представника, а међу њима и Аустралија (у то време још увек нецеловит домион Велике Британије сачињен од територија шест домиона), односно Бугарска за коју је, из непознатих разлога, наступао Швајцарац Чалс Шампо, те је и регисторван као представник Бугарске швајцарске националности. Истовремено је Швајцарска имала три представника.

Краљевина Србија није имала представнике, али је гост владара Грчке тог доба био и краљ Србије, ЊКВ Александар I Обреновић.

Једног репрезента је имала и Шведска, иако је у том периоду део заједничке државе са Норвешком, учинак Хенрика Сјоберга рачунат је као резултат Шведске, а не заједничке државе.

Највише спортиста је имала Грчка, 169, Царевина Немачка је имала 19 и била друга по бројности, док је трећа Америка са 14 представника. Уз представнике држава/нација наступали су и комбиновани тимови у тенису, што је ондашњи организатор дозволио. Како је професионализам био строго забрањен Карло Аироди, дизач тегова из Италије је суспендован и резултати му нису признати.

Највише медаља, логично, освојила је Грчка, 47, међутим највише златних припало је представницима Сједињених америчких држава, 11. Прве медаље су додељене у скоку удаљ, а сва три су припала Американцима. Елери Кларк је био први, Роберт Гарет други, Џејмс Коноли трећи. Нису постојале злато, сребро и бронза, већ је само победник добијао сребрну медаљу коју је креирао домаћин

Четири године касније, баш у Паризу 1900. било је близу 1.300 такмичара, у 19 спортова из 26 држава.

На броју и отказане игре
Летње олимпијске игре у Паризу званично имају редни број 33 испред свог имена, иако су у питању 30. игре које ће бити организоване. Због Првог и Друго светског рата нису организване Олимпијске игре 1916. године у Берлину, 1940. у Токију и 1944. у Лондону, али се и оне броје.

Д. Б.