Представе: „Људи од воска“, „Љубинко и Десанка“, „(Пра)фауст“, „Наш разред“, „Очеви и оци“ део су такмичарског дела Пролећа, а у част награђених биће изведана дуо драма „Дечије повреде“
Човекова судбина – снови и стварност, слоган је 8. театарског фестивала „Позоришно пролеће“, театарске смотре која скоро деценију шабачкој публици доноси најбоље представе из Србије, према оцени и одабиру стручног селектора.
Према речима селектора фестивала, Мирослава Радоњића, овогодишњи селекциони циклус је обухватио пажљиво гледање тридесетак представа у периоду од фебруара 2023. до краја јануара 2024, те да су уз жанровску и стилску разноврсност, инвентивне, талентоване и маштовите редитеље и ауторе млађе генерације, приметна и занимљива истраживања у домену позоришног израза, бриљантна глумачка остварења у шта ће љубитељи драмске уметности имати прилику да се увере од 15. до 20. априла. Шабачко позориште је спремно за театарски празник.
-Хвале вредне су амбиције и истрајност Шабачког позоришта у намерама да организује један од најважнијих фестивала у нашој земљи. Осмо издање ове манифестације говори у прилог тези да је Позоришно пролеће постало константа у сагледавању уметничких достигнућа у представама српских театара. Идеја да се у Шапцу у току неколико дана одиграју естетски релевантна остварења јесте логичан наставак једне богате фестивалске традиције, успостављене још у време бивше Југославије – рекао је Радоњић и додао да је одабир представа подразумевао, изнад свега, поштовање уметничких критеријума, али су и организационо-техничке и финансијске околности имале одређен утицај на коначан избор.
-Ипак, мишљења смо да ће шабачка публика имати прилику да одгледа заиста одличне представе, којих се не би стидео ниједан значајан позоришни фестивал у региону. Без унапред дефинисане концепције, након закључене селекције, испоставило се да је у пет такмичарских остварења кључна тема судбина човека у суочавању са изазовима времена и простора унутар којих живи. Стога је мото овогодишњег фестивала: „Човекова судбина – снови и стварност“.
Представе: „Људи од воска“, „Љубинко и Десанка“, „(Пра)фауст“, „Наш разред“, „Очеви и оци“ део су такмичарског дела Пролећа, а у част награђених биће изведана дуо драма „Дечије повреде“.
Програм Фестивала:
„Људи од воска“, Мате Матишић, режија: Иван Вања Алач, Народно позориште Сомбор
Мате Матишић, без икакве сумње, тренутно најбољи драмски писац у региону, у препознатљивом маниру, истовремено узбудљивом, духовитом и потресном тематско-идејном оквиру и карактеристичној драматуршкој композицији, доноси живу и актуелну причу, вешто преплићући аутобиографске елементе са фикцијом. Иван Вања Алач, дискретним редитељским решењима, ослањајући се на ванредне квалитете текста и глумачког ансамбла сомборског Народног позоришта, сценски ефектно оживљава сјаjну представу у сваком појединачном аспекту.
„Љубинко и Десанка“, Александар Поповић, режија: Милан Нешковић, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин
Мајстор духовите и критички интониране анализе менталитета, неконвенционалног, жаргонског језичког израза, ненадмашни Александар Поповић, уз стална жанровско-стилска поигравања у својим комадима, пронашао је врсног тумача у Милану Нешковићу и његовом аутентичном редитељском поступку. Када се томе придодају Сара Симовић и Милан Колак у врхунским улогама Десанке и Љубинка, успех представе је загарантован.
„(Пра)фауст“, Јохан Волфганг Гете, режија: Борис Лијешевић, Београдско драмско позориште
Полазећи од значењски богатих и комплексних Гетеових „Фауста“ и „Прафауста“, одавно уиграни ауторски редитељско-драматуршки тим Борис Лијешевић-Федор Шили, у ефектно осмишљеном огољеном сценском простору, уз маестралног и хипнотишуће разиграног Озрена Грабарића као Мефиста и сјајне роле осталих актера, отварају питања о смислу људског постојања, односа према вери и религији, преплитању стварности и имагинације, улози уметности, судбинској неминовности, греху и опросту.
Вечно актуелне теме о природи патолошке мржње, исконског зла, идеолошко-религијских манипулација и острашћене нетолеранције, чије мрачне обрисе садржи Слобођанекова драма заснована на истинитим догађајима у Пољској непосредно пре, током и по завршетку Другог светског рата, чији се наративно-драматуршки ток наставља све до краја двадесетог века, у изврсном редитељском читању Татјане Мандић Ригонат и упечатљивим глумачким креацијама младог ансмабла Народног позоришта, за резултат има потресно, упозоравајуће и више него актуелно остварење високих уметничких домета.
„Очеви и оци“, по роману Слободана Селенића, драматизација: Ката Ђармати, режија: Вељко Мићуновић, Народно позориште Београд
Основни предуслов за настанак представе „Очеви и оци“, која је свакако један од позоришних врхунаца у претходној години јесте бриљантна драматизација Кате Ђармати. Она је успела да монументалну сагу о грађанској породици Медаковић и судбини њених чланова у друштвено-историјски турбулентној првој половини двадесетог века трансформише у драмско-сценски потентан текст, што је омогућило Вељку Мићуновићу да хируршки прецизном, надахнутом и естетски префињеном режијом уобличи врхунски позоришни чин, додатно обогаћен одличном глумачком игром.
У част награђених биће одиграна представа „Дечије повреде“ по тексту Џозефа Раџива, у режији Ивана Вуковића.
Kомад описује платонски емотивни однос јунака који се од њихове 8. до 38. године сусрећу највише у амбуланти, видају своје ране, односно како назив каже – дечије повреде, које су и психолошке, физичке, на сваки начин болне, кроз патњу и непријатности, а дирљиво је како кроз развојни пут њихове везе током 30 година, иако су са неким другим особама у љубави, заправо никада не одустају једно од другог. Улоге тумаче: Слобода Мићаловић и Вук Kостић
