Инфо

23. април 2024.23. апр 2024.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Јевремов допринос музичкој култури у Шапцу

Предавање о музичком животу Шапца Јеврема Обреновића у Музеју шабачких Јевреја одржао је теоретичар музике, Шапчанин Мирко Јеремић, а у оквиру обележавања Дана града Шапца. Како је нагласио, доласком у Шабац, почетком 19. века, Јеврем је донео сасвим нов начин разумевања музике и бављења музиком, те у ширем контексту прича подразумева приближавање Шапца духу европске музичке и друштвене традиције.
Фото: Глас Подриња

Треба имати у виду комплексне и динамичне социјално- историјске промене на нивоу Србије тог времена. Војводина од Саве навише била је под Аустроугарском, доњи део Србије под Отоманском влашћу, а након свега тога дошла је Кнежевина Србија са Обреновићима, потом и Карађорђевићима. Сви ти утицаји су допринели томе да Шабац и та средина буду склони различитим утицајима.
Мирко Јеремић (Фото: Глас Подриња)

-Говорио сам о Јеврему Обреновићу и његовом доприносу граду Шапцу када је у питању музичка култура и развој музичке културе током прве половине 19. века. Ту је посебно битан први клавир у Шапцу, композитори које је Јеврем довео у Шабац да би подучавао њихову децу музици. То су Јосиф Шлезингер, а пре њега Димитрије Тирол. Роберт Толингер, композитор, је дошао нешто касније, у другој половини 19. века, међутим, као наставак онога шта је Јеврем оставио иза себе након што је отишао из Шапца за Београд- истакао је Јеремић.


Најкарактеристичнији за тај период био је изненадни развој музичке културе.
Фото: Глас Подриња

-До доласка Јеврема у Шабац, тадашњи Шабац и цела Србија су се, када је у питању музика, заснивали на оријенталној музици захваљујући Турцима који су за то време били на власти и то је било сведено на аматеризам и музичаре који нису били професионални и који су узгредно учили да свирају музику, било да су у питању виолине, кларинети, бубњеви итд. Долази до постепеног елиминисања те традиције и долажења европске традиције у Шабац која је подразумевала другу врсту музике, а ту пре свега мислим на клавирску музику. Захваљујући Јосифу Шлезингеру, који одлази да подучава Анку Обреновић учењу клавира, она у потпуности добија нову музику, нове композиције које се тада могу чути у Шапцу. Интересантно је да је први оркестар у Србији заправо настао у Шапцу, а основао га је Шлезингер захваљујући војним регрутима које је он из касарне ангажовао за свирање, тако да је Шабац у суштини почео да добије облике тог европског музичког контекста клавирске и оркестарске музике- подвукао је Јеремић.

Милица Зидарић (Фото: Глас Подриња)

Подсетио је да се долазак првог клавира у Србију везује за 1823. годину. Као гости предавања наступиле су пијанисткиње Јелена Зидарић Зечевић и Милица Зидарић.
Јелена Зидарић Зечевић (Фото: Глас Подриња)

-Велико нам је задовољство што смо наступиле у оквиру предавања Мирка Јеремића и извеле клавирске комаде из гласовне записнице опус 5 Роберта Толингера- рекла је Зидарић Зечевић.

Члан Градског већа задужен за културу Бранко Џиновић рекао је да је тим предавањем заокружена прича о културном и друштвеном животу Шапца у време Јеврема Обреновића. Напоменуо је да је Мирко Јеремић је завршио основну и средњу музичку школу у Шапцу, основне студије музичке педагогије у Крагујевцу, а мастер студије музичке теорије у Београду. Његов истраживачки рад претежно је фокусиран на српску музику, а био је сарадник и Српске академије науке и уметности.
Бранко Џиновић (Фото: Глас Подриња)

-Слушали смо о Шапцу Јеврема Обреновића, а повод је био 200 година изградње Јевремовог конака и постављање бронзане макете, о 195 година првих часова клавира Анке Обреновић, али о томе нисмо слушали колико о политичким и друштвеним околностима Шапца тог времена. Зато је ово била прилика да можда неке чињенице чујемо први пут. Предевач Мирко Јеремић, теоретичар музике, причао је о музичком животу Јеврема Обреновића, али и Србије, повлачио паралеле са музичким дешавањима у Европи. Мислим да овим предавањем уобличавамо и заокружујемо целокупну причу око друштвеног и културног живота Шапца Јеврема Обреновића- закључио је Џиновић.
Д.Д.

Најновији број

23. мај 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa