15. јул 2024.15. јул 2024.
Глас Подриња
Како да се понашате током великих врућина
Градски завод за јавно здравље Београд објавио је препоруке како се понашати током великих врућина.
Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)
Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!
Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.
Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.
Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!
Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана - у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери
Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
РАСХЛАДИТЕ СЕ
УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ. Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!
Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!
Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.
Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани - избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.
Користите лагану постељину од природних материјала, најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.
РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!
Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.
Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.
Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.
Ставите засторе, драперије или тенде на прозоре који су изложени сунцу у току дана. По просторији можете распоредити и мокре пешкире али имајте у виду да се тиме повећава влажност ваздуха.
Уколико имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚С у односу на спољну.
Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚ С, они неће спречити настанак здравствених потешкоћа везаних за велике врућине. Међутим, помоћи ће бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
Уколико ваш дом не можете држати адекватно расхлађеним, проведите два до три сата дневно у неком другом расхлађеном простору (нпр. у некој јавној згради- библиотека, тржни центар и сл).
ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!
Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!
Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне
ДЕЦУ И КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ НИКАДА НЕМОЈТЕ ОСТАВЉАТИ САМЕ У ВОЗИЛИМА,ЧАК НИ У ХЛАДУ!
ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!
Посетите породицу, пријатеље и комшије који већину времена проводе сами. Осетљивим и тешко покретним људима може бити потребна ваша помоћ током великих врућина.
Научите децу и старије особе како да се правилно заштите од врућине и контролишите их!
Разговарајте о топлотном удару са породицом. Сваки члан породице треба да зна које мере заштите мора предузети у погледу свог здравственог стања и активности.
Ако је неко кога познајете у опасности, помозите му да добије савет и подршку.
Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно! Ако ови људи узимају лекове, проверите са својим лекаром какав утицај ови лекови могу имати на терморегулацију и равнотежу течности у телу.
ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!
Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!
Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!
БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!
Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).
ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ ПРЕПОРУКА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВРУЋИНА!
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!
Ако осетите вртоглавицу, слабост, малаксалост, узнемиреност или јаку жеђ и јаку главобољу:
Потражите помоћ, склоните се на неко хладније место и измерите температуру.
Попијте воду или незаслађени разређени воћни сок (више пута по пар гутљаја).
Ако имате болне грчеве, најчешће у ногама, рукама или стомаку, што се често јавља често после физичког рада или вежбања по веома топлом времену:
Смирите се и лезите у расхлађену просторију
Пијте течности које садрже електролите (нпр. супа, смути од поврћа и сл.), а ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите медицинску помоћ.
Консултујте лекара у случају других тегоба или ако описане тегобе трају дуже!
Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!
Док чекате хитну помоћ, ставите особу у хладну просторију у хоризонталном положају, подигните јој ноге, скините одећу и почните са спољним хлађењем- ставите јој хладне облоге за врат, под пазух и на препоне или је расхладите помоћу вентилатора, већом крпом или прскањем водом температуре 25-30˚С.
Измерите телесну температуру и одржавајте је испод 39˚С.
Немојте јој на своју руку давати лекове за снижавање температуре (никако ацетилсалицилну киселину или парацетамол)
Уколико особа изгуби свет поставите је у положај на бок.
Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!
Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.
Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.
Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!
Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана - у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери
Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
РАСХЛАДИТЕ СЕ
УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ. Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!
Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.
Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани - избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.
Користите лагану постељину од природних материјала, најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.
РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!
Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.
Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.
Ставите засторе, драперије или тенде на прозоре који су изложени сунцу у току дана. По просторији можете распоредити и мокре пешкире али имајте у виду да се тиме повећава влажност ваздуха.
Уколико имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚С у односу на спољну.
Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚ С, они неће спречити настанак здравствених потешкоћа везаних за велике врућине. Међутим, помоћи ће бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
Уколико ваш дом не можете држати адекватно расхлађеним, проведите два до три сата дневно у неком другом расхлађеном простору (нпр. у некој јавној згради- библиотека, тржни центар и сл).
ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!
Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне
ДЕЦУ И КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ НИКАДА НЕМОЈТЕ ОСТАВЉАТИ САМЕ У ВОЗИЛИМА,ЧАК НИ У ХЛАДУ!
ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!
Посетите породицу, пријатеље и комшије који већину времена проводе сами. Осетљивим и тешко покретним људима може бити потребна ваша помоћ током великих врућина.
Научите децу и старије особе како да се правилно заштите од врућине и контролишите их!
Разговарајте о топлотном удару са породицом. Сваки члан породице треба да зна које мере заштите мора предузети у погледу свог здравственог стања и активности.
Ако је неко кога познајете у опасности, помозите му да добије савет и подршку.
Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно! Ако ови људи узимају лекове, проверите са својим лекаром какав утицај ови лекови могу имати на терморегулацију и равнотежу течности у телу.
ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!
Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!
Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).
ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ ПРЕПОРУКА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВРУЋИНА!
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!
Потражите помоћ, склоните се на неко хладније место и измерите температуру.
Попијте воду или незаслађени разређени воћни сок (више пута по пар гутљаја).
Ако имате болне грчеве, најчешће у ногама, рукама или стомаку, што се често јавља често после физичког рада или вежбања по веома топлом времену:
Смирите се и лезите у расхлађену просторију
Пијте течности које садрже електролите (нпр. супа, смути од поврћа и сл.), а ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите медицинску помоћ.
Консултујте лекара у случају других тегоба или ако описане тегобе трају дуже!
Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!
Док чекате хитну помоћ, ставите особу у хладну просторију у хоризонталном положају, подигните јој ноге, скините одећу и почните са спољним хлађењем- ставите јој хладне облоге за врат, под пазух и на препоне или је расхладите помоћу вентилатора, већом крпом или прскањем водом температуре 25-30˚С.
Измерите телесну температуру и одржавајте је испод 39˚С.
Немојте јој на своју руку давати лекове за снижавање температуре (никако ацетилсалицилну киселину или парацетамол)
Уколико особа изгуби свет поставите је у положај на бок.
Актуелно
Најновији број
29. мај 2025.
