Проф. др Бранко Живановић Шеф катедре за Економију и финансије Београдске банкарске академије: Очекује ли се пад камата

У ком правцу иду предвиђања кретање каматних стопа до краја године, у свету и код нас?
Мање више до сада је ишло све према предвиђањима економске струке и кључних централних банака у свету, у првом реду Федералних резерви и Европске централне банке. Током године референтне каматне стопе, како централнобанкарске тако и комерцијалне, су бележиле тенденцијски и константан пад. Истини за вољу, не у мери у којој смо то очекивали и прежељкивали, али пад је евидентан. Тренд је очигледно преломљен посматрано у односу на период од неколико протеклих, заиста турбулентних, година. Инфлација је обуздана у доброј мери са минимумом трошкова у погледу смањења запослености, како у САД и ЕУ, тако и у већем броју економија у свету. Све указује да би такав тренд требало да се настави до краја године, услед чињеница да је COVID пандемија готово нестала а ратни сукоби, колико толико, стављени под контролу. Сукобљавања ће се ван сваке сумње наставити, али не треба очекивати да ће и заначајније ескалирати. Са својим специфичностима и величином ми смо смо се коректно уклапали у сценрио, и углавном пратили трендове.

Све су прилике да ће кључне каматне стопе ФЕД-а и ЕЦБ наставити контролисан пад у износима не већим од 0,25 одсто. Овакав тренд могли би да зауставе и преломе једино глобално-геополитички фактори: У првом реду исход политичких избора у САД, који може довести до „Трампо-економије“ (Трампономикс). Радикалног економског приступа који укључује : већи буџетски дефицит, увозне таксе и забране а тиме и повећане трошкове инпута, депортацију и радикално смањења прилива емиграната (свеже радне снаге) што ће домаћу цену рада и наднице гурнути нагоре. Тиме би пост-изборни проспект, свеукупно гледано, ишао у правцу отварања нових инфлаторних жаришта. Трампова администрација би тиме ФЕД гурнула у панични мод не остављајући им много избора, изузев поновног подизања референтне каматне стопе. У оваквом сценарију Федералне резерве би, без сумње, подигле референтну каматну стопу да би обуздале потенцијалну инфлацију. Заокрет у њиховој политици би у кратком року изазвао ланчану реакцију других кључних централних банака, у првом реду ЕЦБ, Централне банке Енглеске, Централне банке Јапана и других, па и наше. Ланчана реакција централних банака би повећала цене извора пословном банкарству које би своје повећање трошкова прелило на крање кориснике путем, поново, виших комерцијалних каматних стопа. Други, а ништа мање значајан, фактор лежи у чињеници да може доћи до појачаних провокација на линији Кина-Тајван и претворити их у нешто више. То би поново отворило ново “ушоравање” глобалне економске равни, кризу цена енергената и трошкова дистрибуције, повећало трошкове фактора производње, покренуло питање глобалне инфлације и недвосмислено повукло каматне стопе нагоре.

Највећа очекивања су усмерена ка бенефитима од смањења каматних стопа на кредите. Наиме, ново ограничење каматне стопе код стамбених кредита у тренутку ступања закона на снагу, ће чак бити и на вишем нивоу, него што га тренутно држи актуелна одлука НБС са роком истека на крају текуће године

Како оцењујете најављене мере НБС у погледу ограничења каматних стопа код нас, о чему би могло да се ради?

Као пакет мера усклађивања са директивом европског парламента 2023/2025 о уговорима о потрошачким кредитима и другим финансијским услугама и производима.
Комерционалнобанкарска индустрија последњих година клијентима нуди знатно развијеније и диверсификованије кредитне производе и конфигурације флексибилног дигиталног и картичарског задуживања у све супериорнијем интернет окружењу. То се тако брзо развијало да је довело до повећане правне несигурности клијената приликом склапања оваквих аранжмана и ескалције њихових цена, превасходно у секторима банкарства на мало. У погледу заштите клијената чланице ЕУ и ЕЦБ интензивно раде на контроли и усклађивању каматних стопа: кредита на мало (у првом реду потрошачких), цена картичарских производа, минуса по текућим рачунима, ограничења аутономије комерцијалних банака у њиховом самосталном обнављању/повећавању лимита/укидању и моделима проглашења доспелости и једнократне наплате. Такође директива обухвата и поља везане трговине наметнуте од стране комерцијалнобанкарске индустрије и стандардизацију њених дигиталних облика уговарања и пласирања производа, као и обавезу едукације клијената пре и приликом склапања истих.
НБС се одговорно понаша, тј. иде укорак с временом и светом, уклапајући се у актуелне агенде ЕУ и ЕЦБ, што ће претпостављам, бити и са зеленом агендом која ће се више односити на привредни сектор и јавна предузећа.

Моментално олакшање највише ће се осетити приликом лимитирања каматних стопа на дозвољена прекорачења на текућем рачуну. Такође, може га произвести и ограничење каматне стопе на недозвољени минус као и увођење новог модела за његов повраћај. Могућа опција је да се не инсистира на његовом једнократном враћању него да се то разбије на ануитете у једнаким износима у периоду до године дана

Има ли добрих примера земаља које су увеле сличне мере које су дале резултате?
Свакако, има их међу чланицама ЕУ, а све више ће их бити и код претендента на чланство. Новина у овоме је у томе што је, било за очекивати, да се оваква ограничења спроводе у формату одлука регулатора и да су привременог карактера а не као закон и трајна. Рецимо, хрвати су кроз законе : Закон о потрошачком кредитирању, Закон о стамбеном потрошачком кредитирању и Законом о обвезним (облигационим) односима закорачили у процес. Још је рано доносити суд о резултатима али је евидентно у ком правцу све ово иде.

Да ли је ово порез на екстра добит за банке? О томе се у последње време доста говори и да ли постоје разлози за његово увођење?
Чињеница је да су банке у протеклом периоду забележиле рекордан раст добити. Добрим делом, захваљујући великој дискрепанци између цене депозита по којој су прибављале средства и комерцијалних каматних стопа по којима су их пласирале, тзв. активних каматних стопа. Средства којим су хонорисале депозите грађана, привреде и јавног сектора (где се држава осетила највише погођена) била су на критично ниском нивоу и тенденцијски су бележила пад. На другој страни, при непромењеном нивоу пласмана комерцијалнобанкарска индустрија је бележила сигнификантан раст прихода захваљујући надпропорционалном расту референтних каматних стопа. Поједине државе су то оквалификовале као екстрапрофит који је резултат тренутне деформације тржишта а не резултат доброг пословања банака и тај приход опорезовале. Италија је била најгласнија у томе. Ми нисмо, а сада су некако и прошле прилике за тако нешто, имајући у виду чињеницу да се тај јаз смањио. Међутим, овде се не ради ни о каквом порезу. Нема никаквих прихода за буџет. Средства од умањења камата ће остати становништву које ће по том основу повећати агрегатну тражњу и проциклично деловати на привредну активност. Наиме, употребиће га за личну потрошњу, на шта држава и рачуна надајући се повећању БДП-а.

Уколико се НБС почне да ограничава камате, да ли је ово признање да тржиште не функционише у пуној мери у смислу понуде и тражње? Да ли је то почетак државног интервенционизма и централизованог регулисања привреде?
Провејавају таква становишта. Не треба на то гледати тако радикално. Неће ту доћи ни до каквог коначног обрачуна са догмом Адама Смита и укидања слободног тржишта, као ни до нарушавање принципа “laissez faire, lessez passer”. Такође, треба истаћи да се не ради ни о каквом нашем изуму и авангардном искакању из региналне финансијско-тржишне равни. Процес се одвија у много ширем формату. Једноставно, потпуно слободно формирање каматних стопа полако одлази у историју услед њихове тешко контролисане волатилности и могућности критичног утицаја банкарских картела на њихово кретање. Сетимо се само ЛИБОР-а. Место ће се, све више, уступати моделу контролисаног тржишног формирања каматних стопа на бази реперно-каматних просека као што су ЕСТЕР, СОНИА, САРОН…, који ће опет бити омеђени коридором у којем ће већи значај имати горња маргина (облик фиксне накнаде). Просечне пондерисана реперне каматне стопе су будућност и такође су тржишни механизам пар еxцелленце. Тако да овом приликом НБС, ради добар посао и одговорно се понаша решавајући проблем у праскозорје – штити становништво, повећава потрошњу и инсталира адекватан и препознатљив тржишни систем детерминисања каматних стопа у комерционалнобанкарској индустрији и пракси на мало.

Да ли ће га заиста и заштитити?

Хоће. Укупно гледано и на средњи рок (1-3 године), свакако да. Међутим, гледано Робин Худовски да се одмах казне зле банке и профитира оштећени народ, баш и не. Не треба подизати еуфорију. Највећа очекивања су усмерена ка бенефитима од смањења каматних стопа на кредите. Наиме, ново ограничење каматне стопе код стамбених кредита у тренутку ступања закона на снагу, ће чак бити и на вишем нивоу, него што га тренутно држи актуелна одлука НБС са роком истека на крају текуће године. Тако да би за становништво, код стамбених кредита, било боље да се затечено стање не мења а одлука продужи. Моментално олакшање највише ће се осетити приликом лимитирања каматних стопа на дозвољена прекорачења на текућем рачуну. Такође, може га произвести и ограничење каматне стопе на недозвољени минус као и увођење новог модела за његов повраћај. Могућа опција је да се не инсистира на његовом једнократном враћању него да се то разбије на ануитете у једнаким износима у периоду до године дана. На средњи рок, грађани би истинске користи би могли имати у стабилизацији каматних стопа и увођење прихватљивих горњих граница за њихово формирање које више неће бити препуштено тржишној стихији и аутономним одлукама банака. Ништа мање значајно олакшање би требало да донесу и мере које ће се односити на стандардизацију тарифника провизија и накнада комерцијалних банака као и на правну заштиту клијената приликом склапања све више дигитализованих аранжмана који се односе на отварање, сервисирање и мониторинг текућих и других рачуна као и на менаџмент укупне кредитне подршке и везану трговину. Све ово током наведеног периода би требало да постане јасније, извесније и јефтиније.

Који модел централне банке користе у оваквим приликамаи коју формулу би НБС могла да употреби за ограничавање камата?
Традиционално, националне централне банке су у периодима неконтролисаног раста каматних стопа прибегавале моралним апелима упућујући их комерцијалном банкарству са поруком да се уздржи од претераног подизања камата док се тржишне прилике не стабилизују. Мање више то је и давало резултате на кратак рок, јер су се комерцијалне банке придржавале правила “Уколико желиш да живиш у Риму није упутно да се замераш с Папом”. Јача од претходне је мера у форми одлуке ЦБ о замрзавању или лимитирању појединих каматних стопа на одређени период. Као и друге, ове инструменте је користила и НБС као и њени предесесори. Међутим, овај пут ће учинити другачије, кроз предлог законских мера које би на неодређени рок лимитирали раст каматних стопа на поједине кредитне производе у банкарству на мало. Закон ће их лимитирати путем маргине максималног дозвољеног одступања од реперне просечне комерцијалнобанкарске каматне стопе на тај вид кредитног производа. Код стамбених кредита ће то бити најлакше извести и одступања ће бити најмања, имајући у виду да су комерцијалне каматне стопе, иначе, код тих кредита најмање у посматраној групи и већ одређени период лимитиране. Максималне каматна стопе везаће се за кретање просечене пондерисане каматне стопе на стамбене кредите уз додавање одређене горње маргине, како за номиналну тако и за ефективну каматну стопу. Становништву ће то дати одређени сигуран амбијент али ће и, за нијансу, можда и повећати тренутно лимитирану еурску каматну стопу од 4,08% (мада је о томе још рано говорити). Међутим, и она ће свакако бити нижа од камата које су важиле у тренутку доношења поменуте привремене мере”.

Највеће ефекте ће произвести предвиђено ограничење каматних стопа код готовинских кредита, кредитних картица и дозвољеног и недозвољеног прекорачења, где су и каматне стопе традиционално највеће, код појединих производа чак и драконске. Рецимо, каматне стопе на дозвољени минус бележе распон од 23 па и преко 30% на годишњем нивоу, а о недозвољеном и да не говоримо. За очекивати је, да ће се ограничење код потрошачких кредита везивати за просечну пондерисану каматну стопу уз уобичајено “каповање” (лимитирање горњом маргином) како номиналних тако и ефективних каматних стопа, динарских и кредита са валутном клаузулом. Узимајући у обзир наглашену висину каматних стопа на дозвољена и недозвољена прекорачења као и чињеницу да би и њихови просеци били јако високи, пројектовање максималне висине ове реперне стопе ће се вероватно везивати за затезну каматну стопу, што би у овом тренутку значајније смањило њихову вредност, готово преполовило.

Како на ово гледају банке? Колико би ово могло да умањи њихову профитабилност, и да ли мислите да би оне нашле начин да кроз друге канале надокнаде изгубљену добит?
Свакако не са симпатијама. Не оглашавају се, сматрајући да је, за сад, опортуна господска ћутња. Ефекат великих бројева ће учинити своје и значајно им смањити евидентне приходе, што је очигледно. Широке масе становништва живе на интензивном кредитном допингу док су им риволвинг и рефинансирање уобичајене културолошке навике, што комерциналнобанкарска индустрија ројално наплаћује. Уколико се узме у обзир, да ће најављени “ремонт” Закона о заштити корисника финансијских услуга као и његова стална освремењивања, поред максимирања поменутих каматних стопа, такође обухватити стандардизацију и смањењења и одређених банкарских накнада, надокнада изгубљене добити ће бити још теже остварива. За почетак комерцијалне банке ће ићи на преиспитивање цене извора и размотрити своје депозитне тарифнике. Не треба занемарити ни њихову преговарачку позицију, неколико системски најзначајнијих банака у власништву међународних банкарских групација има наглашену улогу у финансирању клучних јавних предузећа.