Чуваћемо плућа наше земље

Однедавно је координатор пословања у ЈП „Србија шуме“ Шапчанин Мирко Игњатовић који ће бити задужен за читаву територију коју ово предузеће покрива. Како наводи у разговору за „Глас Подриња“, у наредном периоду трудиће се да допринесе унапређењу рада предузећа у свим сегметнима, што неће бити нимало лак задатак, јер је обим делатности „Србијашума“ изузетно велики

Јавно предузеће „Србијашуме“ 1. октобра је навршило 33 године од оснивања. Газдују на 892.707 хектара државних шума и шумског земљишта, а обављају стручнo-саветодавне послове на 1.222.960 хектара шума у власништву физичких лица. Такђе, управљају са 56 заштићенa подручјa на површини од 371.274 хектара, а газдују и на 27 ловишта и рибарским подручјима „Београд“, „Дунав“, „Млава“, као и оним која се налазе у заштићеним подручјима.

„Србијашуме“ обележиле су у уторак 33 године постојања садњом 33 саднице у свим шумским газдинствима и управама. Симболично, једно стабло на Кошутњаку засадио је и премијер Србије Милош Вучевић.
-Симболички су засађене 33 саднице овде, али много је важније да “Србијашуме” прошире све своје капацитете, логистичке, материјалне и људске, да могу да испуне оно што су договорили са Владом и председником Републике, да годишње нови засади пређу план од 2.000 хектара који су пошумљени, да пробамо да идемо и до 4.000 хектара и да Србија буде чистија, зеленија, уреднија. Имамо велике проблеме, пошто смо година секли, нисмо поштовали све оно што је струка давно предвидела, да и међу атарима и њивама морају да постоје појасеви, да то није неко случајно правио. Морамо да знамо и које саднице где садимо. Не треба сметнути са ума допринос здрављу нације и свакако заштити животне средине у чијем процесу су „Србијашуме“ нераскидиви део. Верујем да ћемо се сви боље односити према природи, не само декларативно него суштински. Да ће свако од нас кроз свој живот и пример показати да поштујемо природу, јер и то је вид патриотизма, када чувате своју државу, када чувате шуме, паркове, зелене површине, рекао је Милош Вучевић на обележавању 33. рођендана „Србијашума“.

Однедавно је координатор пословања у овом предузећу Шапчанин Мирко Игњатовић који ће бити задужен за читаву територију коју покривају „Србијашуме“. Како наводи у разговору за „Глас Подриња“, у наредном периоду трудиће се да допринесе унапређењу рада предузећа у свим сегметнима, што неће бити нимало лак задатак, јер је обим делатности „Србијашума“ изузетно велики.

-Изазов је велики, као и одговорност. Покривамо огромну територију и имамо више од 3.000 запослених. Предузеће „Србијашуме“ чини 18 шумских газдинства, односно 69 шумских управа и 20 радних јединицa.

Основни задатак нам је очување и одрживо коришћење шумских ресурса, као и заштита природне средине. Суочавамо се са бројним изазовима. Нелегалне сече шума су проблем са који је посебно изражена у јесењем и зимском периоду. Утицаји климатских промена доводе до појаве болести шума, шумских инсеката. Како бисмо убудуће могли ефикасније да делујемо на ове појаве пре неколико дана са Министарством пољопривреде потписали смо уговор о коришћењу средстава за одрживи развој и унапређење шумарства, наводи Игњатовић.

Изазов је велики, као и одговорност. Покривамо огромну територију и имамо више од 3.000 запослених. Предузеће „Србијашуме“ чини 18 шумских газдинства, односно 69 шумских управа и 20 радних јединицa. Основни задатак нам је очување и одрживо коришћење шумских ресурса, као и заштита природне средине

Крај августа ове године обележили су велики шумски пожари широм земље. Како би опоравили оштећене шумске екосистеме у „Србијашумама“ већ интензивно раде на пошумљавању.

-Подаци кажу да 95 одсто шумских пожара узрокује човек. Потребне су деценије да се шума опорави након пожара. Ми помажемо тако што садимо нова млада стабла, али их и негујем док не ојачају. Наши запослени, заједно са ватрогасцима – спасиоцима, учестовали су у гашењу пожара на више локација у Србији, како у државним, тако и у приватним шумама. Иако редовно апелујемо на грађане да не пале ватру у близини шума и не бацају опушке од цигарета, пожари се и даље догађају. Због тога радимо и на едукацији, поготову најмлађих. Кроз бројна предавања и радионице у школама и предшколским установама трудимо се да будуће генерације имају еколошку свест на вишем нивоу, каже Игњатовић.

Нови директор „Србијашума“ Крсто Јањушевић изјавио је да ово предузеће никога више не треба да асоцира на сечу, него на пошумљавање. Игњатовић потврђује да ће се шуме сећи искључиво плански, а да ће контрола бити још строжа.

Огревно дрво за ову зимску сезону спремно је у довољним количинама. Поред приватних лица, дрва од „Србијашума“ могу купити и удружења пензинера, синдикалне организације, као и установе.

Нови директор „Србијашума“ Крсто Јањушевић изјавио је да ово предузеће никога више не треба да асоцира на сечу, него на пошумљавање. Игњатовић потврђује да ће се шуме сећи искључиво плански, а да ће контрола бити још строжа

-Не каже се узалуд да су шуме плућа планете, због чега морамо чувати постојеће и радити на стварању нових. Пословање базирамо на принципима одрживог развоја, што значи да се шуме користе на начин који омогућава њихов дугорочни опстанак и обнављање. То подразумева контролисану сечу дрвећа и планирану садњу нових стабала. Огревно дрво продајемо на нашим стовариштима, али и на шумско – камионским путевима, односно у шуми, где је нешто нижа цена. Удружења пензинера и синдикалне организације огревно дрво могу куповати одложено на три или шест месеци. Цене нису мењане од 2022. године. На стовариштима је највише буковог, а потом храстовог дрвета, наводи Игњатовић.

Наш саговоеник истиче да ће посебна пажња у наредном периоду бити посвећена комитентима – дрвопрерађивачима. Најављује и мању промену пословне политике, у циљу побољшања положаја мањих дрвопрерађивача.

-Расподела дрвета биће много боља него до сада. Мали и ситни комитентни, који су до раније маргинализовани, убудуће ће имати предност при куповини дрвета. Оваква предузећа су значајна за развој локалних средина, јер њихово оснаживање доприноси већем запошљавању и већим зарадама. Ову политику подржава и Министарство привреде. Посетила нас је министарка Андријана Месаровић, која је обишла Шумско газдинство „Борања“, а потом и у Крупњу разговарала са представницима дрвопреађивачке индустрије. Министарство привреде има посебан програм подстицаја намењен њима и најавила је још више бесповратних средстава како би они лакше купили нове машине за прераду дрвета, наводи Игњатовић.

Предузеће ове јесени има велики задатак. Планирано је пошумљавање широм Србије са више од 500.000 садница.

M.M.