Птице као туристички потенцијал

Први задатак био је на Друштву за проучавање и заштиту птица, да изучи мапе Доњег Подриња и Коњуха и уцрта мапе за птице, као и да напишу приручнике за проучавање птица. Број посматрача птица у Великој Британији је већи од броја чланова свих политичких партија заједно
Широм света постоје милиони људи који су спремни да пређу огроман број километара и потроше озбиљан новац како би посматрали птице. Првенствено из ове идеје настао је пројекат “Еко туризам у прекограничном подручју између Србије и БиХ: посматрање птица у прекограничном подручју“ који реализују Каритас (Царитас) Шабац у партнерству са Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије и Црвеним крижом Тузланског кантона. Циљ пројекта је повећање туристичких потенцијала Доњег Подриња и Заштићеног пејзажа Коњух, као и упошљавање угрожених група.

Фото: Ахмет Кукић

Први задатак био је на Друштву за проучавање и заштиту птица, да изучи мапе Доњег Подриња и Коњуха и уцрта мапе за птице, као и да напишу приручнике за проучавање птица. Они су урадили и едукације по 20 полазника са обе стране Дрине, како би се обучили будући туристички водичи за руте птица.

Бројне ретке птице у Коњуху и Доњем Подрињу
-Заштићени пејзаж Коњух има више од 100 врста птица међу којима су и неке угрожене врсте, као што су планински детлић, белорепа мухарица, станарица камењарка, црна жуна, сури орао, сиви соко... Процењује се да у Доњем Подрињу има више од 150 различитих врста птица, од којих су око 70 гнездарице. Једино национално гнездилиште мале чигре је на три или четири места у Доњем Подрињу. Такође, ту је последњих деценија и гнездилишта великог ронца. Ту су и жалац слепић, полојка, бројна колонија брегуница, као и пар црних рода и два пара белорепана. Црна рода, за разлику од беле, је изузетно скровита, прави гнезда на високом старом дрвећу поред обале и права је реткост уопште видети је, навела је Јелена Гудураш.

Фото: Ахмет Кукић

-За Каритас Шабац је ово прилика да укључимо особе са инвалидитетом и из других рањивих група, тако што ћемо их обучити да праве кућице и храну за птице, како би они од тога могли и да зараде. Како би људи који долазе да посматрају птице имали где да једу, да преноће, ми смо спојили понуду и ресторана и преноћишта са рутом птица. Општина Богатић израђује стратегију за развој туризма и у њиховој радној групи сам. Руте птица ће бити у туристичкој понуди Богатића, рекла је Снежана Лозановић из Каритаса Шабац.

Урађене су и табле које су постављене у Коњуху, у близини хотела „Мушка вода“ и у Совљаку у Етно авлији, као и у Каритасовој Авлији у Богатићу. На таблама су уцртане локације на који се птице могу посматрати.

Фото: Ахмет Кукић

-Целокупан еколошки систем и природа Заштићеног пејзажа Коњух одузимају дах. Обука 15 жена из социјално рањивих категорија је нешто што ћемо ми, заједно са партнерима, реализовати у наредном периоду. На тај начин и са једном новом туристичком понудом, те жене имају могућност да стекну додатни приход за себе и своје породице, навела је Тања Биједић из Црвеног крижа Тузланског кантона.
Друштво за заштиту и проучавање птица има више од 1.200 чланова, на шта су изузетно поносни. Број пратилаца на друштвеним мрежама вишеструко је већи.

Јелена Гудураш из овог Друштва објаснила је да се посматрање птица као хоби јавља почетком 20. века и развија се са новим могућностима технике, технологије и науке. Сада се у појединим државама посматрачи птица броје милионима. Број посматрача птица у Великој Британији је већи од броја чланова свих политичких партија заједно.

-За посматрање птица је потребна опрема, пре свега двогледи и телескопи и данас је то лакше него икада. Канада има више посматрача птица него баштована, што је раније био хоби број један код њих, док у Великој Британији више људи посматра птице него што пеца. Већина тих људи одлази далеко од куће да би посматрало птице, рекла је Јелена Гудураш.

Такође наводи да код нас нема довољно обучених посматрача птица, односно доста људи који посматрају птице не записује податке, што је изузетно важно због тога што су птице одличан индикатор животне средине. Преко стања у њиховој популацији могу се пратити бројне промене које је човек изазвао, као и климатске промене.

Фото: Ахмет Кукић

-Мађарска је одличан пример из нашег комшилука, како може да се споји лепо и корисно. Они су направили туристичке понуде. Људи који дођу да посматрају птице морају да спавају, једу, оду да виде туристичке атракције. Имамо и у Србији посматрање сова утина у Кикинди. Затим имамо ждралове на Сланом Копову, роде у Тарашу које је „европско село рода“. Сада имамо ова два пројектна подручја као огроман потенцијал. Нису много удаљена једно од другог што је још једна предност, каже Јелена.

Додаје да је птице могуће посматрати у свим годишњим добима, тако да то није сезонски хоби као и да све мање људи обилази велике градове и у потрази су за миром, тишином, природом, чистим ваздухом.
М.М

Извор:Глас Подриња /ММ