Влада Швајцарске улаже 2 милиона евра у побољшање животних услова неформалних сакупљача отпада

Подршка ће посебно бити усмерена на 12 локалних самоуправа које обухватају 61 домаћинство са укупно 310 чланова породица неформалних сакупљача отпада, погођених модернизацијом система управљања отпадом и затварањем досадашњих депонија. Ова иницијатива ће им омогућити приступ здравственим, образовним и социјалним услугама, као и обуку, менторство и подршку за запошљавање или самозапошљавање.
Амбасадорка Швајцарске у Републици Србији Ан Лугон-Мулен је истакла да ова партнерска иницијатива показује посвећеност Владе Швајцарске подршци локалним заједницама у унапређивању квалитета живота и смањивању социјалне искључености рањивих група.

Aн Лугон-Мулен

„Ова иницијатива означава важан корак у нашим заједничким напорима да подржимо Србију на путу ка вец́ем просперитету, али обезбеђујуц́и да се економски, друштвени и еколошки циљеви постижу руку под руку, пружајући подршку најугроженијим групама становништва да се интегришу у формално тржиште рада и имају приступ образовању, као и услугама здравствене и социјалне заштите чиме се повец́ава квалитет живота и реафирмише њихов положај у друштву. Зато је ова активност много више од управљања отпадом – ради се о људима“, навела је амбасадорка. Она је подсетила да је Швајцарска један од највећих билатералних партнера која пружа подршку Србији више од 30 година, а кроз овај програм се фокусира на три међусобно повезане области управљање у локалним самоуправа, заштити животне средине и социјалној укључености.

Тим Ларднер

Тим Ларднер, регионални директор УНОПС-а за Европу и Централну Азију, истичући значај партнерства и заједничког деловања свих страна укључених у реализацију ове иницијативе, истакао је да: „УНОПС, УНИЦЕФ и УНФПА, заједно са Владом Републике Србије, локалним самоуправама и организацијама цивилног друштва, уз подршку Владе Швајцарске раде на решавању сложених изазова са којима се суочавају неформални сакупљачи отпада, једна од најугроженијих заједница у Србији“.

Нинослав Јовановић

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пружа континуирану подршку угроженим групама. Неформални сакупљачи секундарних сировина, међу којима је највише припадника ромске популације, сакупе 80 посто отпада који се генерише у Србији, а тренутно живе и раде у нехуманим условима. Зато је важно је да заштитимо радна, социјална и здраствена права ових људи.“ рекао је Нинослав Јовановић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Матилде Морт

Матилде Морт, стална координаторка Уједињених нација у Србији, истакла је да је ово програм са фокусом на унапређење локалног управљања, социјалну укљученост и заштиту животне средине, и да је усклађен са више важних циљева одрживог развоја, као што су смањење неједнакости, сиромаштва и стварање одрживих заједница са одговорним институцијама.

„Приступ у овој интервенцији усмерен је на искорењивање сиромаштва и смањење социјалне искључености, али такође обухвата одрживе градове и заједнице и изградњу одговорних и инклузивних институција“, изјавила је стална координаторка Уједињених нација у Србији, напомињући да је циљ да се “обезбеде одржива средства за живот и социјалне услуге, фокусирајући се на трајнија решења. Овде се не ради само о унапређењу инфраструктуре, већ о мерљивим побољшањима у животима појединаца.“

Татјана Калуђеровић

Ова интервенција се спроводи у синергији са Програмом чврстог отпада у Србији, који заједнички, кроз зајам, финансирају Европска банка за обнову и развој и Француска агенција за развој, а чији је носилац Министарство заштите животне средине.

Татјана Kалуђеровић, помоћница министра заштите животне средине, навела је да Министарство ради на успостављању одрживог система управљања отпадом и да планира затварање општинских депонија и изградњу регионалних центара. То је довело до потребе за интервенцијом која би помогла неформалним сакупљачима отпада који од тих депонија зависе, како је навела.

“Свесни смо да затварање несанитарних депонија има директан утицај на неформалне сакупљаче отпада. Затварање депонија води ка измештању њихових економских активности, односно губитку извора прихода неформалних сакупљача отпада и њихових домаћинстава. Препознајемо да ова транзиција утиче на егзистенцију неких од наших најугроженијих грађана, међутим, затварање депонија се не може избећи”, истакла је Kалуђеровић и додала “ова иницијатива се не односи само на побољшање система управљања отпадом него се ради о томе да нико не буде остављен док се крећемо напред.”

Милена Поповић Мартинели, помоћница директора Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан указала је на важност модернизације управљања отпадом у Србији, кроз стратешко улагање у инфраструктуру која унапређује заштиту животне средине и пружа подршку угроженим заједницама.

Милена Поповић Мартинели

„Kроз заједничку сарадњу треба да допринесемо унапређењу друштвеног аспекта модернизације система за управљање чврстим отпадом чиме ће се поред значајног позитивног утицаја на животну средину обезбедити и побољшање квалитета живота националних мањина и рањивих група”, рекла је Мартинели и нагласила да улога сакупљача отпада не сме бити запостављена у токовима транзиције ка зеленој економији.

Франсоа Венс, заменик директора регионалне канцеларије за Западни Балкан Француске агенције за развој је истакао да је ово комплексно питање које захтева сарадњу и заједничке напоре различитих слојева друштва.

„Управљање отпадом захтева велика улагања, технологије и регулативе, али на крају дана, то је друштвено питање. Укључује људе, којима су потребни пажња и акција. Зато нам је драго што данас видимо да агенције УН-а, министарства, локалне самоуправе и заједнице раде заједно како би их оснажили”, нагласио је Венс.

Подршка програма укључује и ангажовање породичних асистената као кључних контакт особа које ће повезивати неформалне сакупљаче отпада и чланове њихових породица са локалним институцијама и услугама, заступати њихове интересе и помагати им у остваривању права на основу њихових специфичних потреба. Програм додатно пружа подршку локалним самоуправама кроз развој системских политика, успостављање структура и процеса који омогућавају дугорочна решења за побољшање положаја неформалних сакупљача отпада.