Минималном платом до минималне потрошачке корпе

Према подацима Завода за статистику, просечна зарада по запосленом без пореза и доприноси у Шапцу износи 84.639 динара. Од републичког просека, нижа је за око 16 хиљада. Да би се напунила просечна потрошачка корпа, потребно је отприлике таман још толико новца на плату.

Она минимална корпа је са просеком примања попуњена и за њу је довољно издвојити нешто више од половине зараде, под условом да на рачун леже израчунати просечан износ.

Фото: Canva

Минимална зарада у Србији од 1. јануара 2025. године износи 53.592 динара и она је изједначена са минималном потрошачком корпом од пре пола године, тачније са јуном 2024. Већ у августу, два месеца касније, просечна потрошачка корпа износиће 104.330 динара а минимална потрошачка корпа 53.967 динара. Када се погледају званични подаци који су доступни на сајту Министарства трговине и који се ослањају на Републички завод за статистику, просечна зарада за август 2024. године износила је, без пореза и доприноса, 96.649 динара. За покриће просечне потрошачке корпе у августу 2024. Године, дакле, било је потребно 1,08 просечних зарада, а за покриће минималне корпе било је довољно 0,56 просечне зараде. Мање од просека, између осталих, примили су ангажовани у пољопривреди, трговини, услугама смештаја и исхране, путничким агенцијама, ветеринарској делатности, делатности припремања и послуживања хране.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у августу 2024. године (последњи званични подаци), статистика је регистровала само у два града - Београду и Новом Саду.

Фото: "Глас Подриња"

Велики број грађана ипак, има примања далеко испод републичког просека. Треба имати у виду и да је велики број запослених на непопуларном минималцу, који за ову годину износи нешто преко 53 хиљаде динара, и далеко је од недостижног просека. Продавци у радњама кажу да се куповна моћ види по пазарима, али и по роби која се продаје.

-Основне животне намирнице се највише продају, нешто од артикала из одељка хигијена, воће и поврће су најчешће у корпама наших суграђана кад је у питању та дневна куповина. Не бих рекла да се баш „нема пара“, гужве су сталне и корпе поприличне препуњене. Нешто ни одложеног плаћања нема превише. Оне најскупље ствари у радњи такође се релативно брзо распродају. Још кад се огласи нека акција, навала је баш велика – објашљава радница у једном популарном шабачком маркету.

Купци углавном наводе да се „протежу колико су дуги“.

Боса Живојиновић, Фото: "Глас Подриња"

Пензионерка Боса Живојиновић каже да јој пензија у „кнап“ покрива месечне трошкове.
-Стиже некако, таман. Ја имам неку као пензију средње висине и са дедином пензијом успевамо да прегурамо месец. Нису нам високи трошкови режије пошто живимо у стану мање квадратуре па стижемо све да поплаћамо – каже Боса.

Нинко Симић, Фото: "Глас Подриња"

-Требало ми мало више контроле увести у велике трговинске куће како би се увео ред са ценама. Пензија стигне да покрије трошкове, може се ако се добро планира – наводи Нинко Симић, професор у пензији.

Миле Трајковић, Фото: "Глас Подриња"

-Кад саставимо моја и супругина примања, покрију се трошкови, један сам не би могао. Шта не можемо то не узимамо – истиче Миле Трајковић.

Просечни становник Србије, највише троши на храну и безалкохолна пића, следе издвајања за режије (стан, вода, струја, грејање), док треће место заузимају издвајања за алкохолна пића и дуван. Најмање се у просеку месечно, потроши за образовање и одласке у ресторане односно смештај у хотелима.