Гликемијски индекс хране

Гликемијски потенцијал хране представља способност одређене хране да подигне ниво глукозе у крви, што има за последицу повећану потребу за инсулином. Изражава се бројем, односно гликемијским индексом.
Глукоза је дата као релативна вредност и њен гликемијски индекс је 100, а остали угљени хидрати се везују за тај ниво.

-У зависности од врсте угљених хидрата и степена искоришћења различите су вредности гликемијског индекса па се намирнице групишу као: намирнице са „ниским гликемијским индексом“, са умереним гликемијским индексом односно са високим индексом. Намирнице са „ниским гликемијским индексом“, где је ГИ од 0 - 44, ове намирнице не изазивају нагло лучење инсулина (зрно ражи, језграсто воће, вишње, трешње, грејпфрут, кајсије, брескве, поморанџе, поврће, броколи, прокељ, краставац, тиквица, паприка, парадајз, млеко, јогурт). Намирнице са умереним гликемијским индексом, где је ГИ од 45 -54, изазивају умерено лучење инсулина (хлеб ражани, хлеб од овса, интегрални пиринач, пшеница, грожђе, киви, сладолед). Намирнице са „високим гликемијским индексом“, где је ГИ преко 55 изазивају нагло лучење инсулина (хлеб од белог брашна, француски хлеб, двопек, кроасани, крекери, кукурузне пахуљице, пиринач глазирани, банане, ананас, лубенице, кестен, шаргарепа, цвекла, кромпир, павлака) – наглашавају нутриционисти.

Намирнице које имају низак гликемијски индекс имају висок садржај биљних влакана и угљених хидрата који се споро варе, имају високу засићујућу моћ, мању енергетску вредност. Не могу се конзумирати у већој количини, подсећају стручњаци.

- У овој групи је већина врста поврћа и воћа, нарочито у сировом стању које садрже биљна влакна, као и интегрална жита. Варење поврћа и воћа је дуже и они спорије подижу ниво глукозе у крви. Намирнице које имају висок гликемијски индекс нагло подижу ниво шећера - глукозе у крви, што за последицу има претерано лучење инсулина што доводи до смањене осетљивости ћелија на инсулин. Та храна има малу засићујућу моћ. Ове намирнице садрже брзоресорбујуће угљене хидрате, често у концентрованом облику (мед, конзумни шећер, сирупи, бомбоне). Приликом конзумирања веће количине брзоресорбујућих шећера у дужем временском периоду, ћелије постану неосетљиве на инсулин, па инсулин не може да допреми глукозу до ћелија, и тада се глукоза не користи за стварање енергије потребне за рад, већ се глукоза претвара у масноће. Та појава назива се инсулинска резистенција, која је честа појава код гојазних особа. Огромни таласи инсулина и шећера у крви изазивају дијабетес – истичу.

На појаву инсулинске резистенције и дијабетеса можемо да утичемо променама животних стилова - пре свега неопходно је смањити телесну тежину, потребно је променити режим исхране, појачати физичку активност, уносити довољно течности, боравити на свежем ваздуху, избегавати пушење.

- Дијета базирана на храни са ниским гликемијским индексом смањује ниво глукозе у крви што је веома значајно код особа које имају здравствене тегобе због инсулинске резистенције или дијабетеса, а овакав начин исхране такође смањује ниво триглицерида, липопротеина и холестерола у крви. Основни принцип исхране је изабрати и комбиновати намирнице чијим варењем настају мање количине глукозе које не стимулишу велико лучење инсулина. Дијета базирана на храни са ниским гликемијским индексом предност даје намирницама са угљеним хидратима у непрерађеном облику, односно са већом количином биљних влакана, као што је: воће, зелено махунасто поврће са махуном и суво махунасто поврће, лиснато, плодовито и др. поврће, интегрално жито и производи. Ове намирнице треба обавезно комбиновати са другим намирницама, које не утичу на подизање нивоа глукозе у крви, као што су: риба (нарочито плава), посна меса (ћуреће, живинско без кожице) и поснији делови црвеног меса (делови бута, плећке и леђа), беланце, јаја, кисело млечни производи, млеко и млечни производи са мањим садржајем млечне масти, биљна уља, рибље уље, језграсто воће, маслинке, семенке, клице.