Обнова рада тамбурашког оркестра „Бисерница“: Бисер(ница) увек сија

Тамбурашки оркестар који је прославио Шабац иако није с подручја где тамбурица има традицију. Велики успеси на највећим фестивалима. Концерт у децембру показао да Шапчанкама и Шапчанима недостаје „Бисерница“. Примарно остварити континуитет рада и наступа, уз популаризацију међу младима

Шабачки тамбурашки оркестар почео је, средином шестдесетих година, као скромни сан наставника музичког васпитања у Основној школи „Јанко Веселиновић“ Димитрија Дише Стефановића. Желео је да ђацима приближи инструмент који га је очарао и на њих пренсе део своје љубави и ентузијазма. Прве наступе састав је бележио у Шапцу, а у годинама и деценијама које су следиле, ђачки тамбурашки оркестар израстао је у џина чије име се чуло практично на сваком проглашењу најбољих на фестивалима широм бивше државе и Европе. Почели су под именом „Тамбурица“, у славу инструмента, а потом, nomen est omen, бисер у настајању постао је, октобра 1967. године, „Бисерница“.

Посебан текст могао би бити набрајање свих постигнућа шабачког тамбурашког оркестра. Нека од најважнијих су: Две Бонзане и једна Сребрни плакета Фестивала тамбурашке глазбе Југославије у Осијеку, три узастопне Златна статуета Фестивала тамбурашких оркестара Србије, Сребрна плакета Меморијала „Пере Тумбаса Хаје“ у Суботици, најбољи јуниорски оркестар Србије, Октобарска награда... Наступали су у: Француској, Белгији, Мађарској, Бугарској...

Кроз све деценије трајања, „Бисерница“ је истовремено остваривала велике успехе и суочавала се с проблемима, попут недостатка простора за пробе, обнове инструмената, а почетком овог века Димитрије Станковић се суочио и са здравственим проблемима који су га 2017. године заувек однели, а „Бисерница“ је тихо престала с радом. Наступ на Вечери тамбурашке музике, посвећене управо оснивачу Бисернице Димитрији Диши Станковићу, у децембру претходне године, на великој сцени Шабачког позоришта, учињен је први корак ка обнови рада славног ансамбла.

-Шест деценија је јубилеј вредан помена који није обележен на прави начин, а најбољи начин да се сачува сећање је да „Бисерница“ поново живи, наступа и буде репрезент града и свих Шапчана. Окупили смо некадашње чланове, из различтих периода и сви су сарађивали с Дишом Станковићем – рекао је члан „Бисернице“ и члан Градског већа задужен за културу Бранко Џиновић.

У Шабачком позоришту, у оквиру Шабачке концертне сезоне, некадашњи чланови су подсетили на наступе из прошлости, а једнако емотивно реаговала је и публика, где су били и чланови породице оснивача славног оркестра.

-Било је величанствено на концерту, емотивно, снажно, дивно. Све што бих рекла, чини се недовољно. Живот су ми улепшали и концертом и идејом о обнови рада „Бисернице“. Бескрајно хвала Бранку и свима – говори нам Милка Станковић, супруга Димитрија Дише Станковића.

Породица Станковић је помогла обнову рада давањем контаката, нота, али и материјалом за изложбу у част Дише Станковића и Бисернице, у фоајеу Позоришта. Већ поглед на поставку подсетио је на славу Ансамбла.

- Брижљиво сам сортирала документацију коју је мој супруг посебно чувао. Поносна сам на њега и све што је постигао. Када неко каже да иза сваког успешног мушкарца стоји супруга, увек одговорим да је Димитрије био успешан и пре него што смо се упознали. Бисерница је за њега била живот, несебично се давао на свакој проби и наступу, то су разумели и чланови и зато су били био толико успешни – додаје госпођа Станковић.

Трофејна витрина „Бисернице је испуњена, уз њих су наступали Сава Вукосављев, Дубравка Зубан и други, но има нешто изнад тога што је у срцу Бранислава Митровића, који је две деценије свирао у Ансамблу.

-Памтим дух заједништва, жеље да се докажемо, да будемо добри, да побеђујемо оркестре где је традиција тамбуре много дужа. Бити у Бисерници није била само част, него и задовољство, безброј успомена. Живот је водио у разним правцима чланове, али када се сретнемо, једни у другима видимо момке који деле много успомена, младиће који свирају и уживају у томе.

„Бисерница“ је од 1966. године део Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Сан о враћању пуног сјаја Друштву које постоји од 1905. године не може постати јава без обнове тамбурашког ансамбла који је прославио Шабац. Инструменти и простор за пробе су спремни и на располагању, истиче уметнички руководилац Друштва Горан Џиновић.

-Моја визија је да се врати „Абрашевић“ какав је некада био. Мушки хор, женски хор и наравно „Бисерница“, народни оркестар, све што обухвата назив „Културно-уметничко друштво“, дакле нешто више од удружења грађана или Центара за културу – појашњава Горан Џиновић, напомињући како су сви успеси Бисернице подвизи.

- Тамбурица је основни инструмет пеко Саве, у Војводини, тамо је она као код нас хармоника или виолина. „Бисерница“, иако није с подручја тамбурице, позиционирала се као један од најбољих тамбурашких оркестара у бившој Југославији. Успеси које су остваривали су величанствени и желимо да кроз обнову рада, између осталог, и инструмент приближимо младима.

Обнова рада „Бисернице“ је важна и за друге секције „Абрашевића“. Престанком рада је на неки начин одсечен и фолклор, јер је много кореографија које су везане за тамбурицу, посебно игре из Срема, Баната, Бачке.

Наредни кораци су обнова инструментаријума, наступ на неком Фестивалу, али и улагање у будућност. При „Бисерници“ је некада постојала школа „Плектрум“ где су ђаци имали прилику да дотакну чаролију тамбуре, а сада је у плану популаризација и међу новом генерацијом.

-У плану је промоција „Бисернице“ по основним школама како би децу најпре заинтересовали, а потом створили подмладак Ансамбла, базу из које ће долазити нови чланови оркестра. Тешко је достићи некадашњи сјај, али желимо да „Бисерница“ живи, буде активна кроз наступе. Концерт у децембру је показао колико је Шапчанима недостајала и колико су споне још увек јаке. То је највећи мотив за даљи рад – закључује Бранко Џиновић.

Д.Б.